Novi zakon o zastiti korisnika bankarskih usluga?

Kada se ocekuje da ce biti donet taj zakon i da li se zna koje su bitne odredbe za deo u vezi stambenih kredita,hoce li biti zasticeniji korisnici takvih kredita?

Narodna banka Srbije saopštava da je u toku priprema nacrta zakona s radnim nazivom Zakon o zaštiti korisnika bankarskih usluga, čiji će tekst, u saradnji s Ministarstvom trgovine i usluga, biti utvrđen do kraja oktobra i spreman za javnu raspravu tokom novembra ove godine.

Cucla nece to jos skoro!

Rece mi kolega da se uskoro sprema taj zakon,ali da nece uskoro krenuti primena,tj da ce imati neku odlozenu primenu tek krajem godine.

Osnovni pravni instituti Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga su, prema rečima guvernera NBS, sledeći:

Prvo, visina novčane ugovorne obaveze i promenljive kamatne stope vezana je za referentne elemente koji se zvanično objavljuju (na primer, referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i druge referentne vrednosti koje su javno dostupne i na čiju visinu ne može uticati jednostrana volja bilo koje ugovorne strane), a zabranjeno je upućivanje na posebnu politiku davaoca usluge u pogledu bitnih elemenata ugovora.

Drugo, odredbe zakona primenjivaće se samo na ugovorne odnose koji budu zaključeni posle početka primene zakona, ali i na „obaveze koje dospevaju posle dana početka primene ovog zakona, bez obzira na vreme zaključenja ugovornog odnosa čije ispunjenje predstavljaju“. Zakon se, na „svršena prava i obaveze ne primenjuje“.

Treće, „predlogom zakona je propisano da su banke i davalac lizinga dužni da kreditne i depozitne usluge kod kojih oglasna poruka sadrži kamatnu stopu ili bilo koji numerički podatak koji se odnosi na cenu ili prihod, oglašavaju putem reprezentativnog primera. Taj reprezentativni primer mora da sadrži sledeće: iznos efektivne kamatne stope koji treba da bude napisan tako da bude uočljiviji od svih drugih elemenata, valutu izražavanja finansijskog posla, period na koji se ugovara, kriterijume za eventualno indeksiranje takvog finansijskog ugovora i sve druge pripadajuće troškove. Drugim rečima pri oglašavanju je zabranjeno koristiti izraze kojima se kredit odnosno lizing označavaju besplatnim ako je odobrenje tog kredita odnosno lizinga uslovljeno zaključenjem drugog ugovora ili je uslovljeno bilo čim što predstavlja trošak ili može predstavljati trošak za korisnika ili stvara eku drugu obavezu“.

Četvrto, korisnik ima pravo da odustane od ugovora o kreditu, od ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu i finansijske pogodbe u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak. „Korisnik koji odustane od ugovora o kreditu dužan je da u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja o odustanku, vrati banci glavnicu i kamatu iz osnovnog posla za vreme korišćenja kredita, dok je korisnik koji odustane od ugovora o lizingu i finansijske pogodbe dužan da u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja o odustanku vrati predmet lizinga odnosno predmet kupoprodaje, nadoknadi pretrpljenu štetu ako je došlo do umanjenja vrednosti i plati ugovorenu kamatu iz osnovnog posla do dana vraćanja predmeta lizinga. Kod stambenih kredita korisnik može koristiti pravo na odustanak samo pod uslovom da mu sredstva nisu stavljena na raspolaganje, odnosno da ih nije stavio u funkciju nabavke nepokretnosti i na ovaj način pravo na odustanak je ograničeno kod kredita koji po pravilu dostižu najveće vrednosti.“

Peto, korisnik finansijske usluge ima pravo na prevremenu otplatu kredita, odnosno da u bilo kom momentu, u potpunosti ili delimično, izvrši sve obaveze iz ugovora o kreditu i u tom slučaju ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja tog ugovora. Davalac usluge može zahtevati naknadu za prevremenu otplatu samo ako se otplata vrši u toku perioda za koji je ugovorena fiksna kamatna stopa i pod uslovom da je iznos prevremene otplate u periodu od 12 meseci veći od 600.000 dinara. Iznos naknade je ograničen na najviše jedan odsto iznosa prevremeno otplaćenog kredita, i to, ako je period između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu duži od tri godine. Ako je ovaj period kraći od jedne godine, onda je maksimalni iznos naknade ograničen na 0,5 odsto.

Šesto, korisnik platne kartice je dužan da bez odlaganja prijavi banci gubitak odnosno krađu platne kartice, a banka je dužna da mu to u svakom trenutku omogući. U suprotnom korisnik ne snosi posledice neovlašćene upotrebe. Korisnik je dužan da odmah po saznanju o neovlašćenom korišćenju kartice, a najduže za 45 dana, to prijavi banci. U tom slučaju može snositi štetu zbog gubitka najviše do iznosa od 15.000 dinara.

Predviđeno je pravo korisnika da besplatno ugase platnu karticu. Izdavaoci kartica će troškove izdavanja morati da naplaćuju odmah, čime će se korisnici stimulisati da uzimaju samo one kartice za koje su spremni da plate potrebni trošak.

Sedmo, Predlogom zakona je propisano korisnici računa imaju pravo da sa njega podižu gotovinu bez naknade i da podižu sredstva odmah po evidentiranom prilivu bez naknade i da račun ugase besplatno.

Za kršenje navedenih odredaba ovog zakona, predviđene su kazne od 500.000 do 3.000.000 dinara.

Zakon stupa na snagu u roku od šest meseci od njegovog objavljivanja u Službenom glasniku, nadležnim organima je dat rok da za tri meseca od stupanja zakona na snagu donesu sva potrebna podzakonska akta, a davaocima finansijskih usluga na raspolaganju su dalja tri meseca da svoje poslovanje usklade sa odredbama zakona.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ponovio je danas da će predloženi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga dovesti do nesigurnosti u sistemu i rigoroznih uslova za davanje zajmova i kreditnih kartica.
Dugalić je na konferenciji za novinare rekao da ne želi da procenjuje da li će dovesti do povećanja kamata, ali da je sigurno da će uslovi davanja kredita biti dodatno pooštreni i da će banke biti još obazrivije. Dugalić je ponovio da je problematična odredba po kojoj će korisnik kredita 14 dana nakon isplate kredita, bez objašnjena moći da odustane od zajma, a da ima i rok od 30 dana da vrati glavnicu. On je kazao da je sporna i odredba da vlasnik kreditne kartice može u roku do 45 dana da prijavi neovlašćeno korišćenje kartice i snosi nastala dugovanja do iznosa od 15.000 dinara.

Beograd - Dok neke banke u Srbiji ponosno ističu slogan „Kad potpišemo, ne menjamo“, dotle druge svim silama pokušavaju da promene sve što mogu i još da klijente nateraju da o tome nikom ne kažu ni reč. Iako u tome nisu usamljene, Pireus i KBC banka su se našle pod najjačim pritiskom javnosti zbog toga što su svojim klijentima samoinicijativno podigle kamatne stope, i to deo koji se odnosi na maržu, odnosno zaradu. Novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji bi trebalo da bude usvojen ove nedelje, konstruisan je tako da bankama zabrani ovakvo poluzelenaško ponašanje, ali one, koje su najsklonije menjanju ugovora na štetu svojih klijenata, već se spremaju da izigraju zakonske odredbe, koje bi trebalo da ih nateraju da se ponašaju onako kako su obavezne u svojim matičnim, evropskim državama iz kojih dolaze.

Tako će novim aneksom, u koji je Danas imao uvid, biti predviđeno da će klijent plaćati ili kamatu utvrđenu u fiksnom procentu ili kamatu datu kao zbir tromesečnog libora na franke uvećanog za bankarsku maržu, šta god da je više. Pritom se od klijenta traži da prihvati da je kamata promenljiva i u delu koji se odnosi na libor i u delu koji se odnosi na maržu, odnosno profit. Upravo u ovom delu banke su do sada postupale protivzakonito, jer prema zakonu, obaveze klijenata moraju da budu određene ili odredive, a ako banka može da menja kamatu kako god želi, onda ta obaveza nikako nije odrediva. Da bi se izbegla ista „greška“, banke sada planiraju da aneksima predvide sebi mogućnost da kamatu podignu u slučaju da dođe do promene premije rizika Srbije ili „troškova finansiranja, nastalih usled promene nivoa obavezne rezerve kod NBS-a“. Na svakih 10 odsto promene obavezne rezerve, banke žele da sebi omoguće promenu kamate za 1,5 odsto, dok se procenat promene rizika zemlje na kamatu može preliti direktno. Na taj način, vezivanjem marže za neke konkretne parametre, banke pokušavaju da „podiđu“ zakonu.

Da to ne bi bilo sve, poučene nedavnim iskustvima sa klijentima koji su se udružili, povezali sa udruženjem za zaštitu potrošača i zajednički odlučili da ih tuže, banke su u aneks unele i sasvim neetičku odredbu usmerenu da klijente natera da o svom nezadovoljstvu ubuduće ćute.

„Korisnik kredita se potpisivanjem ovog aneksa obavezuje banci da neće samostalno ili kao član određene grupe, nevladine organizacije ili slično iznositi bilo kakve tvrdnje ili izjave u pisanom, usmenom, elektronskom, grafičkom ili bilo kom drugom obliku, a koje predstavljaju ugrožavanje poslovne reputacije banke, odnosno kojim se može uticati na kaljanje poslovnog ugleda, poslovnog imena banke, njenih zaposlenih, uprave i akcionara“, stoji u dokumentu u kojem se klijentima preti raskidom aneksa ukoliko bilo šta kažu protiv banke i u kojem se od njih traži da tekst aneksa čuvaju kao poslovnu tajnu. To dovoljno govori o tome šta banke u Srbiji misle same o sebi i o svojim postupcima.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/lojalnost_banci_se_ne_nagradjuje.4.html?news_id=215458

Strava!!!
Ali, s druge strane, eto šanse "domaćim i jakim" bankama da korektnim ponašanjem prema klijentima preuzmu znatan deo tržišta.

Ajde da probam na ovoj temi.

Kada stupa na snagu novi zakon o bankama?

sutra ::

Ajde da probam na ovoj temi.

Kada stupa na snagu novi zakon o bankama?

Vljda misliš na zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga?
On je već usvojen....
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/usvojen_zakon_o_zastiti_korisnika_finansijskih_usluga.4.html?news_id=216014

Evo ga ovde
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_korisnika_finansijskih_usluga.html


Imaš i posebnu temu o tome
https://www.aikb.net/t1209-novi-zakon-o-zastiti-korisnika-bankarskih-usluga#76219

Pogledao sam na guglu. Pise da stupa na snagu osam dana posle objavljivanja, a to je 25.5, a primenjuje se sest meseci od usvajanja. Objavljivanje je par dana posle usvajanja.

To bi znacilo da se primenjuje tek od nekoliko dana posle 3.12, a svi su mislili da je negde u novembru. Mene zanima da li neko zna tacan datum pocetka primene zakona.

Sutra, majstore ! LEGENDO !!


Pročitaj malo zakon...

Citat :

Član 56

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" i primenjuje se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbe člana 38. stav 5. tog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2012. godine.

Hajde još malo googlaj ... ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011)
A što ti je to toliko važno, ako nije tajna?
Jesi li bar ukapirao da se to ne zove "novi zakon o bankama"?

Nije tajna. Postoji dosta racuna koje bih besplatno pogasio jer mi nije vise prijatna saradnja sa doticnim bankama.

Najzad sam ukapirao kako se zove zakon, nisam ja brzi gonzales..........

Niže kamate za 40.000 klijenata

Klijenti kojima su banke povećale kamate (pozivajući se na promenjene uslove na tržištu) do 5. decembra dobiće obaveštenje da im se kamatne stope vraćaju na one koje su važile u trenutku zaključenja ugovora, a buduće rate umanjuju.

Banke su obavezne da vrate kamate do 5. decembra jer tog dana stupa na snagu Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Tačnih podataka o broju ovakvih kredita nema, ali pouzdane procene govore da ih je približno 40.000 i da ih je najviše indeksiranih u švajcarskim francima.

Banke su se podižući kamate uglavnom koristile formulacije poput „promenjeni uslovi na tržištu", „velike promene u troškovima finansiranja" ili se pozivale na poslovnu politiku. Korekcija kamata odnosi se samo na buduće rate.

sutra ::

Pogledao sam na guglu. Pise da stupa na snagu osam dana posle objavljivanja, a to je 25.5, a primenjuje se sest meseci od usvajanja. Objavljivanje je par dana posle usvajanja.

To bi znacilo da se primenjuje tek od nekoliko dana posle 3.12, a svi su mislili da je negde u novembru. Mene zanima da li neko zna tacan datum pocetka primene zakona.

Novi zakon na strani banaka ili klijenata?
Početkom decembra, tačnije 05. Decembra stupa na snagu novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Korisnici usluga banaka, lizing kompanija, osiguravajućih kuća, penzionih fondova, menjačnica itd biće zaštićeni više nego do sada.
Izvor

Uzgred u jednoj filijali banke rečeno mi je sredinom decembra. Verovatno proizvoljna informacija radnice na šalteru

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=11&dd=22&nav_id=559655

koji majmuni bankarski su se nakotili u ovoj prasumi

Meni je danas stiglo pismo iz postanske stedionice da ce od 5. postovati novi zakon i da se sve sto je do sada bilo promenjivo postati fiksno po ugovorenoj stopi, i da se ukidaju naknade i slicno.
Dodali su i komentar da su i do sada radili korektno, al' ajde sad.

Samo me zanima sta ce biti sa subvencionisanim kreditima, jer su mi rekli da njih ne odredjuje politika banke i da ne mogu da ih menjaju bez odluke drzave.

S novim zakonom stižu i nove odredbe, ali je jedna rečenica u tim cirkularnim pismima krajnje neobična i ona glasi - ukoliko iz bilo kojeg razloga ne potišete anekse ugovora, banka će novine primenjivati, jer su one povoljnije za Vas, a u skladu su s novim zakonom.

Tu se postavlja vrlo interesantno pitanje: Zbog čega banka traži od klijenta da bilo šta "hitno" potpiše, ako će odredbe primeniti i bez tog potpisa?

Najjednostavniji savet koji građanima nude iz Udruženja "Efektiva" je - ne potpisujte anekse na koje banke s tolikom hitnošću pozivaju!

Zakonom je regulisano da se zakon primeni i bez potpisa klijenata, tako da nema nikakvog razloga da se trči s potpisivanjem aneksa. Pojedine banke, prema našim nalazima, zaista vraćaju uslove otplate zaduženja u zakonske okvire, ali ima i onih koje pokušavaju da uz njih žele da provuku promene načina obračuna kamata koje ranije nisu važile. Dakle, ništa ne treba potpisivati jer se tim potpisom mogu prihvatiti odredbe koje predstavljaju sasvim novi ugovor, odnosno time klijent potvrđuje da je upoznat sa zakonom, ali da prihvata uslove banke. Pre svega, građani nikako ne bi trebalo da prihvataju da im obračun kamatne stope bude nedefinisane, odnosno da imaju fiksnu maržu a da se promenjivi deo usklađuje s promenama libora - kaže za Vesti-online Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva".
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/181749/PREVARA-Ne-potpisujte-anekse-bankama

Teletrader ::

Najjednostavniji savet koji građanima nude iz Udruženja "Efektiva" je - ne potpisujte anekse na koje banke s tolikom hitnošću pozivaju!

Pojedine banke, prema našim nalazima, zaista vraćaju uslove otplate zaduženja u zakonske okvire, ali ima i onih koje pokušavaju da uz njih žele da provuku promene načina obračuna kamata koje ranije nisu važile. Pre svega, građani nikako ne bi trebalo da prihvataju da im obračun kamatne stope bude nedefinisane, odnosno da imaju fiksnu maržu a da se promenjivi deo usklađuje s promenama libora - kaže za Vesti-online Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva".
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/181749/PREVARA-Ne-potpisujte-anekse-bankama

Pa, Dejane Gavriloviću iz udruženja "Efektiva", zar je toliko teško imenovati banke, koje prema vašim saznanjima, pokušavaju na kvarno da provuku nove obračune kamata, nepovoljne za klijente?

ILoveRoses ::

Teletrader ::

Najjednostavniji savet koji građanima nude iz Udruženja "Efektiva" je - ne potpisujte anekse na koje banke s tolikom hitnošću pozivaju!

Pojedine banke, prema našim nalazima, zaista vraćaju uslove otplate zaduženja u zakonske okvire, ali ima i onih koje pokušavaju da uz njih žele da provuku promene načina obračuna kamata koje ranije nisu važile. Pre svega, građani nikako ne bi trebalo da prihvataju da im obračun kamatne stope bude nedefinisane, odnosno da imaju fiksnu maržu a da se promenjivi deo usklađuje s promenama libora - kaže za Vesti-online Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva".
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/181749/PREVARA-Ne-potpisujte-anekse-bankama

Pa, Dejane Gavriloviću iz udruženja "Efektiva", zar je toliko teško imenovati banke, koje prema vašim saznanjima, pokušavaju na kvarno da provuku nove obračune kamata, nepovoljne za klijente?

Ja ću da navedem jednu sa kojom imam jako neprijatno iskustvo. To je EFG Eurobank. Pisao sam malopre o tome na temi krediti uzeti u švajcarskim francima. Kakvi su to lihvari. Inače, ne samo da žele da me bezobrazno prevare, nudeći mi da potpišem Aneks ugovora gde povećavaju fiksni deo kamate sa 2,2% na 4,75%, nego su i do sada držali istu kamatnu stopu, iako je LIBOR pao nekoliko puta sa oko 3% na 0,5%. U osnovnom Ugovoru imao sam definisanu kamatnu stopu 3m LIBOR + 2,2% što je bilo oko 5,2% ukupno, na početku otplate (maj 2008.g.). Sve do sada sam imao istu kamatu, što znači da su oni na meni i meni sličnima ekstra profitirali.

Sve poslovne banke koje klijentima nude anekse ugovora u kojim je drugačije propisana kamatna stopa od zakonske dobiće kaznu do 800.000 dinara.

Ako banka nominalnu kamatnu stopu utvrdi drugačije od propisanog, biće novčano kažnjena, i to u iznosu od 500.000 do 800.000 dinara, po prigovoru - kažu u NBS. Oni napominju da bi građani obavezno trebalo da provere da li će u svakom trenutku znati u kojim slučajevima se može promeniti visina njihove kamate, jer je tako zakonom propisano.
Dešava se da je prvobitna stopa bila jedan odsto, pa ju je banka povećala na tri, a sad aneksom nudi dva procenta. Čovek pomisli da je kamata manja, potpiše aneks, a ne shvata da će po stupanju zakona kamata automatski pasti na jedan

Prevara preko kreditnih kartica!

Pojedine banke klijentima šalju i dopise u kojima ih pozivaju da potpišu aneks ugovora za kreditnu karticu.

- Zbunjuje me to što piše da će banka primeniti promene i bez mog potpisa. Zašto me onda zovu da dođem i troše pare na štampanje dopisa? - čudi se Beograđanin Radomir M.
Predsednik udruženja „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže da klijenti treba da znaju da se prvobitni ugovor mora poklapati sa aneksom.

- U aneksu za kreditnu karticu fiksna kamata od 2,5 odsto sad se pretvara u 1,7 odsto plus stopa rasta cena na malo. Ukoliko se u prvobitnom ugovoru nije pominjao rast cena na malo, reč je o prevari - smatra Gavrilović.

KBC i Alfa banka moraju da plate 5,5 miliona dinara posle prijava klijenata

Narodna banka Srbije kaznila je KBC i Alfa banku u ukupnom iznosu od 5,5 miliona dinara zbog nepoštovanja odredaba Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, saznaje nezvanično „Blic“.

Kazne su određene po prijavama nezadovoljnih klijenata koji su se žalili NBS, i sve se odnose na neusklađivanje kamata na stambene kredite, na šta su banke bile obavezne od 5. decembra prošle godine kada je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga stupio na snagu.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/318999/KBC-i-Alfa-banka-moraju-da-plate-55-miliona-dinara-posle-prijava-klijenata

Citat :

Zakonski je samo sprečeno bahato ponašanje pojedinih banaka. Sada nijedna banka ne sme da naplati zatvaranje tekućeg računa, dok za ranije vraćanje zajma sme da se zaračuna maksimum jedan odsto na ostatak duga.Zato su provizije kod platnih kartica i dalje visoke.
KREDITI
Naknada za obradu kreditnog zahteva kreće se i do tri odsto od iznosa zajma. Kod stambenih je ova naknada utvrđena uglavnom u fiksnom iznosu i u pojedinim bankama iznosi 1.000 dinara. Prevremena otplata sada je regulisana maksimalnom tarifom od jedan odsto.

- Ukrali su mi novčanik i banka mi je za blokadu kreditne „viza“ kartice zaračunala čak 1.000 dinara – kaže Beograđanka Slađana M.

- Kada su mi vratili novčanik sa neiskorišćenom karticom, morala sam opet da platim 500 dinara da mi je odblokiraju. Uz to sam ostala i bez novca iz novčanika.

Na šalterima banaka se uzimaju provizije „na sitno“ na svaki račun koji se uplati, što, na kraju, bankama donosi veliku zaradu. Minimalni iznosi kreću se od 20, 30 dinara. Ali ima i primera da određene banke zaračunavaju minimalno 150 dinara po svakom računu, pa vas plaćanje računa od 100 dinara može koštati – 250.

Skupo je i bezgotovinsko prebacivanje novca na sopstveni račun u drugu banku.

- Htela sam da prebacim iznos koji sam dobila prodajom stana sa računa jedne banke u drugu – navodi Katarina L. – Sama službenica na šalteru dobronamerno me je posavetovala da mi je isplativije da podignem gotovinu i fizički odnesem 50.000 evra u drugu banku nego da mi oni odrade transfer! Tako sam, da bih izbegla proviziju od oko 200 evra, punu torbu novca nosila ulicama.