Gocili traži muža

Gocili ::

@Tenerife
Pa vidi se u umu, kod onih koji mogu da vide. A na forumu, kao i na bilo kojem sajtu, samo ako je neko postavio fotografiju.
A predlog ti je super da se otvori posebna tema ili da nas samo pomere. A sto se placanja tice, ako nadjem muza preko foruma, mogu javno da obecam da cu se i oduziti.

Dajte ljudi pomozite devojci.... otvorite temu samo za nju!!
Gogo samo nemoj mnogo da biras... malo kriterijume prilagodi realnoj situaciji.
Ljubav je na 1. mestu, pa posle toga sve ostalo.

@Limited011
Ljubav i porodica, moram da te ispravim. Tako da samo ako hoce i moze da ima decu i naravno da je u godinama kada jos uvek ima smisla za tako nesto. Al u pravu si, sto se tice biranja, nema jos mnogo vremena...

Jel ti to onako dzentlmenski hoces da pomognes ili ima jos nesto?
I da nemas onako nekog za mene?

Zanimljiva tema.
Gocili, mogla bi neku svoju fotku ovde da postaviš da znamo kako izgledaš...

@Boranija
Koga bas zanima kako izgledam, moze da me potrazi na Badoo, mislim da nema potrebe da i ovde postavljam fotku, a i nemam tu neku egzibicionosticku crtu...

Jes li ovo ti?

...

ili ovo

...

ili...

Edit; Strasno, nemam reci. Mod. D

@Boranija
Osim na Badoo nemam nigde otvoren nalog, a linkove koje si postavio vise govore o tebi, nego o meni.

@Modovi
Ucinite mi uslugu i brisite temu...

Edit: Licno bih ostavio temu. Nadam se nece vise biti prostakluka. Ukoliko bas insistiras, obrisacu.

Ima nas raznih... Mod. D

ne brisite temu, neka se premesti u deponiju da i boranija dobije svoje mesto shodno ponasanju na forumu koje traje vec duze vreme

@Mod D
Ok, neka ostane...
Hvala.

@Limited011
Izvini, ako sam bila neprijatna...

GRAD KOJI NAJBRŽE RASTE  

Pošto se sa noćne smene uvek vraćao kući tek oko devet sati izjutra, spavao bi do kasno u popodne. Onda bi ustao, istuširao se, popio kafu, koju bi skuvao na malom rešou u uglu svoje sobe, pojeo nešto i čitao novine. Posle toga nije znao šta će. S jedne strane, nije bilo loše raditi noću, iako je bilo zamorno. Kada bi izjutra dolazio kući, sve je bilo tako mirno; svi, koji su živeli u rooming-house, su bili na poslu, i nije morao da sluša radio iz susedne sobe. Ali kada bi se popodne probudio iz tupog sna, nije znao kako da ubije vreme do jedanaest uveče, dan je za njega predstavljao samo deo praznog vremena. Ako radiš noćnu smenu i ako živiš sam, onda si preko dana još usamljeniji i ne pripadaš nikome i ničemu, a on je trenutno bio sam; devojka koju je upoznao pre nekog vremena nije mu mnogo značila, a već posle dve nedelje počela je da priča o udaji.

Tup od sna, obukao se i izašao iz kuće da bi ušao u metro. Izašao je na nekoj stanici u centru grada. Bio je lep dan, oktobar, dah leta se još lepo osećao i kao da je ceo grad bio dobre volje; polako je krenuo bez cilja, uživajući u suncu, ka jugu. Iznenada, dok je gledao na drugu stranu ulice, ugledao je nju.  

To je bila ona, išla je sama kroz gomilu koja je nekuda žurila ili šetala po lepom vremenu, prepoznao je njen hod i kako je ponosno držala glavu.  
Posmatrao je kako na tren nestaje u gomili da bi se opet pojavila; želeo je da joj vidi lice, da ponovo čuje njen glas, da hoda tik uz nju. Rastali su se pre dve godine, on je posle toga otišao iz Toronta, otišao u Montreal i ponovo se vratio u Toronto. Torinto je, kako su tvrdili, bio grad koji najbrže raste, to je danas pročitao u novinama. Nove radnje, novi blokovi kuća, građevine, sve više kola i ljudi i neznanaca. Bilo je pravo čuda da je uspeo da je sretne. Ona je prelazila ulicu, sada je mogao da je vidi iz profila. Odjednom je svet za njega opet imao smisla, sve je za njega postalo svetlo, i osećao se kao da hoda pored nje i kako je sve opet u najboljem redu.  

Šta bi joj rekao? Nije znao. Možda bi samo prebacio ruku preko njenog ramena i rekao "zdravo" a ona bi slegnula ramenima, odmah prepoznala njegov glas i šapnula ili poluuplašeno rekla: "Ti? Riharde – mislila sam..." Šta je mislila? Da je umro? Ali bio je još živ i radovao se što je ponovo sreo. Hodali bi tik jedno uz drugo, ona bi provukla ruku ispod njegove, onako kako je to često činila, i sve bi bilo kao pre, vratili bi se u dobra vremena koja su zajedno proveli. Njeno telo, njen glas, njen pogled, sve bi se skupilo, sve bi bilo onako kao pre, kao pre dve godine.

Bila je to i njegova i njena prva godina u Torontu, a ovde čovek može da bude neopisivo usamljen. Njih dvoje su bili dve izgubljene krhotine stare Evrope nošene Kanadom, ne samo u stranoj zemlji, već u drugom svetu. Ali sreli su se, ušao je sasvim slučajno u neki mali restoran u kojem je ona bila kelnerica, a kasnije, posle njegove noćne smene – tada je radio u skladištu jedne velike firme za promet prehrambenim proizvodima – često je pre podne dolazila kod njega. Sve je bilo tako tiho. Svi stanari su u to doba bili na poslu i dok je ceo grad radio u tišini jutra, njih dvoje su se voleli, ljubavni par odsečen od sveta. Bili su stranici jedno za drugo, on Nemac, ona Litvanka, izgnani, izbeglice u doba velikog, nikad zaustavljenog bega, list otrgnut s drveta i konačno vetrom nanesen preko mora. Govorili su mešavinu engleskog, koji niko od njih dvoje nije dovoljno znao i nemačkog, koji je i ona pomalo znala, ali činilo im se da im nije potreban ni jedan jezik, postojao je drugi način sporazumevanja, očima, rukama, telom, jezik koji se uvek iznova otkriva kada se sretnu čovek i žena. Bilo je to divno doba. Ponekad bi u podne otišli na ostrvo i ležali na pesku, koji je bio topao kao svež pepeo tek ugaslog leta, uživali u svežini koju je donosilo more i kada bi se vraćali u grad činilo im se kao da dolaze iz nekog drugog sveta, u kojem su bili potpuno sami, u kojem ne postoje ni beg ni stranci.

Hodajući drugom stranom ulice, dok ga je od nje delila nepregledna reka automobila, sanjao je o njoj. Rekao bi joj: "Zdravo", stavio ruku na njeno rame, i sve bi se vratilo. Ali, ništa nije rekao, nije ni prešao ulicu, samo je posmatrao kako hoda. Išla je pomalo tromo i oprezno, ali mu je postalo jasno zašto: bila je punija i u telu i u licu, postalo mu je jasno da očekuje dete. Bila je udata i nosila je dete svoga muža, mirno, sa uzdignutom glavom, ponosno. Odjednom mu je postalo jasno da je svih ovih godina tražio nju, ne znajući to, i da se vratio u ovaj grad da bi je našao. Nije to znao, a sada mu je postalo jasno da ju je izgubio. Ništa na njoj više nije pripadalo njemu.

Usporio je hod i gledao na drugu stranu ulice, ka njoj, kao sa jedne na drugu obalu, na obalu koju ne može da dosegne, zatim je stao i gledao za njom. Nestala je, i više je nije video, a kroz bezlični šum ulice, i žamora iznenada je čuo njen glas, baš kao onog jutra, dok je ležala u njegovom zagrljaju i govorila mu: "Zašto ne govoriš moj jezik?"  

Još je stajao na ivici trotoara kao na ivici obale i gledao preko, ali više nije mogao da je vidi. Okrenuo se i otišao. Sada je znao više nego pre i to saznanje mu je bilo neprijatno; uvek znamo više i bolje, tek kada nešto izgubimo. Sada mu je bilo jasno da čovek mora jednom da shvati šta želi. Ne može se neprestano ići iz avanture u avanturu, ne može se samo lutati i uzimati, i odustajati. Nije mu bilo važno da li živi u Torontu, Vankuveru ili Montrealu. Bile su važne druge stvari. Koje stvari? Žena, dete, dolazak kući i ne biti usamljen biti siguran da živi s nekim i da za nekoga radi; trajanje. Zajednički život, san i java, dan i noć; ne biti sam. I sada mu je bilo jasno šta je mislila kada mu je rekla zašto ne govori njen jezik. Zajednički jezik je bio zajednička zemlja, hleb i voda koji se dele sa nekim, krevet u kome se spava, bio je nebo, mir, izvor snage. Sve to je ona tražila i našla, ona – ne on. – Nikada se nije osetio tako usamljenim, i to ne samo ovde, ne samo u ovoj stranoj zemlji. Pomislio je kako je vreme da napusti ovaj grad i više se nikada ne vrati.  

Iz knjige "NEMAČKA PRIČA", izdavač ULTIMATUM, Beograd, 2017.

@Dalaj Lama
Nisam neki ljubitelj knjizevnosti, jos manje ljubavnih romana, ali prica kao prica je poucna...

Prića je odlična, čudim se kako je pisac uspeo u tako kratkoj formi da obuhvati sve što je važno u životu, da to tako lepo napiše i da završi efektno!

Gocili, ako te ova priča ne dodiruje, čini mi se da nisi baš romatična osoba, ali dobro, nekom je i to OK, ali morala bi da nam kažeš (da bi ti pomogli ) iz kog si mesta, koliko imaš godina, čime se baviš itd...

Kako da ti kažem: bar nešto moraš o sebi da otkriješ.

@Ars Vivendi
Kako bih ti odgovorila, ja sam u sustini malo filozofski tip, ne pridajem neki veliki znacaj pojavnim oblicima koliko samoj sustini stvari a u svemu trazim  pre svega smisao.

Od toga odakle sam, koliko imam godina i cime se bavim, mnogo je bitnije ko sam ja u stvari i sta ja to trazim.

Kada bi me pitali sta je za mene prava ljubav, mogla bih reci da je to strast, neznost, bliskost, romantika, razumevanje, postovanje, podrska itd. i sve je to tacno i nista od toga.
Jer pravo je samo ono sto je smisleno tako da bi pravilnije bilo reci da je prava ljubav ona koja nas cini srecnim, ona koja oplemenjuje dusu, koja ima neku svrhu ili cilj, a pre svega trajanje.

A kada bi me pitali kakvu osobu trazim, rekla bih nekog ko razmislja kao ja, voli iste stvari kao ja, sa kim imam ista ili slicna interesovanja a pre svega sa kim delim iste vrednosti.

A kada bi trebalo da kazem nesto o sebi, ne znam sta bih rekla osim da sam misterija i za samu sebe.

Moja ideja je uvek bila da cemo se mi vec nekako prepoznati i da ce nas neka Visa sila spojiti.

P.S. A sto se tebe tice, ne znam sta bih ti rekla, osim da mozda nisi ozenjen, ko zna... 

Pa, dobro... čini mi se da su ti uzalud otvorili temu.
Ti bi malo samo da se zekiš a nekima se činilo da si ozbiljna.

Citat:
Znam ja tu vrstu zena. One su tanke i visoke, dugo mlade i lepe, a umne, prakticne, uvek nasmejane, zvuce kao violina...Njihove sposobnosti su iznad prosecnih, njihova osecanja mogu da izdrze svaku probu. Njihova prirodna ljupkost stalno plasma...To su zene kraj kojih je svima dobro, nikom hladno, nikom prevruce... Znakovi pored puta-Ivo Andric

Narodna muzika, kao i narodna nosnja, pa i orijentalni elementi su deo srpske kulture i srpskog identiteta i kao takve smatram da ne bi trebale biti predmet ismevanja barem od strane tog istog naroda. Meni se barem ova vrsta satire nikako ne dopada.

Gocili ::

Narodna muzika, kao i narodna nosnja, pa i orijentalni elementi su deo srpske kulture i srpskog identiteta i kao takve smatram da ne bi trebale biti predmet ismevanja barem od strane tog istog naroda. Meni se barem ova vrsta satire nikako ne dopada.

Šaban nije pevač srpskih narodnih pesama.

Sta je stvarni predmet podsmeha, slika govori vise od reci...

Nadje li ti kao stara koka (preko 30 god) nekog djuvegiju ili je konkurs još otvoren?

Evo, prodje jos jedan "Valentin" a mog princa nema...Mora da me je neka  "zla vila" zacarala...

Ma dobro Gocili, dušice naša, daj bar neku slikicu, godine, grad iz kog si...

Ovako, tvoje težnje završavaju u prazno, a siguran sam da ima ovde da se probere
Ljubim ruku.

Citat :

Koga bas zanima kako izgledam, moze da me potrazi na Badoo, mislim da nema potrebe da i ovde postavljam fotku, a i nemam tu neku egzibicionosticku crtu...

Mene je zanimalo kako izgledate gospođice. Na sajtu badoo ima profil jedne prelepe mlade devojke (od 26 godina) pod pseudonimom Gocili........ Da li ste to VI.............. UPS: sličan pseudonim koristi i još jedna osoba iz Bačkog Gradišta. Teško Vas je pronaći na sajtu Badoo gospođice.

PS: samo jedno pitanje:
Odkuda jedna dama među ovakvim vukovima...... Opasnije ljude nisam upoznao nigde do sada.

Citat: ::

Teško Vas je pronaći na sajtu Badoo gospođice.

Ko treba da me pronadje, taj ce me vec pronaci...
Sto se vas licno tice, mislim da nisam ono sto je vama potrebno, tako da nemojte se vise muciti...

A za ovo poslednje ste apsolutno u pravu, ali kako bih vam rekla, ima vukova i u jagnjecoj kozi...

Gocili ::

Sto se vas licno tice, mislim da nisam ono sto je vama potrebno, tako da nemojte se vise muciti...

Kako je moguće da ste uspeli da me pravilno procenite  "mademoiselle".......  na osnovu samo jedne poruke........

Što se tiče sajta BADOO meni su obe devojke sa vašim pseudonimom  OK. 

Inače, ne zanimaju me pare, za Vašu informaciju. Prema novcu imam intelektualnu distancu.  Meni je dovoljno da  na berzi zaradim prosečnu srpsku platu. To mogu da obezbedim i ne tražim ništa više od toga......... 

Nisam lovac na miraz, ako ste mislili da sam se našalio sa Vama zbog toga.

Citat: ::

Kako je moguće da ste uspeli da me pravilno procenite  "mademoiselle".......  na osnovu samo jedne poruke........

Neki ljudi su super inteligentni, neki umeju da citaju misli, a neki imaju i neki spoljni izvor informacija, tako da nista nije nemoguce.
Sto se para tice, i da vas zanimaju nemam ih.
A sto se tice Badoo, navedene devojke su dve potpuno razlicite osobe, ako vam se obe dopadaju, onda ne razumem sta je kriterijum?

Za Gocili,

Rekao sam da su obe OK, nisam napiso da mi se dopadaju. Nije dovoljna slika. Voleo bih da pronađem pravu srpkinju, ne zanimaju  me amerikanizovane devojke.  Žena mi se može dopasti jedino ako ima široku tradicionalnu srpsku dušu....... Ali, izgleda da je toga sve manje  u Srbiji.

Na kraju krajeva sve ovo nije ni važno, verovatno je čitava ova tema samo šala za opuštanje berzanskih špekulanata. Ali i da nije tako....... "Ko treba da me pronadje, taj ce me vec pronaci". Ja sam neko ko se u životu slabo snalazi i nikada neću uspeti da Vas pronađem čak i da ste ozbiljni u svojoj nameri da se udate. 

PS: 

Ova opaska se nikako ne odnosi na Vas, već predstavlja jedno moje opšte zapažanje.

Zgrožen sam vulgarnim materijalizmom koji ispoljava većina učesnika foruma. Napisao sam nekoliko tekstova na temu privatizacije Komercijalne banke u kojima sam pokušao da dokažem da to nije dobro rešenje  i zapanjen sam reakcijom kolega.  Iz komentara se vidi da   se ljudi  bukvalno tresu od strasti da se Komercijalna banka što pre proda kako bi unovčili svoje akcije.......  To me je u potpunosti dotuklo........

Citat: ::

...nikada neću uspeti da Vas pronađem čak i da ste ozbiljni u svojoj nameri da se udate. 

Zvuci kao neka opsesija, zaista ne razumem zasto biste me uopste trazili, kad je bar Srbija prepuna i Srpkinja i lepih devojaka?!

Za Gocili,

OK. Moderna devojko, neću vam više dosađivati. Nadam se da ćete ubrzo pronaći svoju sreću.

Zbogom.

Za sve one kojima bas i nije jasno kakvog ja to muskarca trazim, rekla bih sledece: Trazim nekog sa kim bih mogla da ostvarim romanticnu, harmonicnu i trajnu vezu. Nekog sa kim bih bila povezana na jednom dubljem nivou, odlicno se razumela i gotovo pogledima sporazumevala. Nekog ko ima i sirinu i dubinu, niceg previse i niceg premalo. Prijatne spoljasnosti, i bar pristojne unutrasnjosti. Tako jedna neobicna, svestrana licnost, koja ima i neku duhovnu dimenziju. Nesto poput N.Tesle, s tim da ne mora da bude bas toliki "svetac".

Gocili ::

Za sve one kojima bas i nije jasno kakvog ja to muskarca trazim, rekla bih sledece: Trazim nekog sa kim bih mogla da ostvarim romanticnu, harmonicnu i trajnu vezu. Nekog sa kim bih bila povezana na jednom dubljem nivou, odlicno se razumela i gotovo pogledima sporazumevala. Nekog ko ima i sirinu i dubinu, niceg previse i niceg premalo. Prijatne spoljasnosti, i bar pristojne unutrasnjosti. Tako jedna neobicna, svestrana licnost, koja ima i neku duhovnu dimenziju. Nesto poput N.Tesle, s tim da ne mora da bude bas toliki "svetac".

E pa Gocili, mislim da ces se nacekati malo, ali zelim ti svu srecu ovog sveta, najiskrenije.  

Gocili ::

Nesto poput N.Tesle, s tim da ne mora da bude bas toliki "svetac".

Je l ti to u vezi/braku imas zelju da pricas o naizmenicnoj struji i "teoriji relativiteta"?

P.S. Zamisli, pojavi se neko kao Mihajlo Pupin, ili Albert Ajnstajn..., sta onda...?

Verovatno mislite da se zezam, a mozda ste malo i ljubomorni...

Citat: ::

P.S. Zamisli, pojavi se neko kao Mihajlo Pupin, ili Albert Ajnstajn..., sta onda...?

Ne znam, oni jesu veliki naucnici, i za svako postovanje, ali Tesla je jedinstven...Njegova svest je bila na tako visokom nivou, da je bio poput nekog Bozanstva. Moglo bi se reci da je na duhovnoj lestvici, odmah posle Hrista.