Bankrot države

Posle Argentine, koja je to doživela više puta i ostala živa, ima još kandidat! Srbija nije (još) medju njuma...

Prva na listi je BiH, ona ima najveće šanse da bankrotira u skorije vreme, a nalazi se ispred Belorusije, Ukrajine i Ruande.

Među 10 zemalja sveta koje bi mogle bankrotirati su i Venecuela, Ruanda, Pakistan, Argentina, Bangladeš, Egipat i Grčka.

Model prema koje se izračunava mogućnost bankrota neke zemlje sveta, koji koristi podatke ovog magazina, BiH ima najalarmantniju situaciju i šanse od 27,4 odsto da bi mogla bankrotirati u roku od 12 meseci.

BiH je i dalje u B rejtingu prema kreditnom rangu Moody's-a i Standard & Poor's-a, dok su druge zemlje koje imaju sličnu situaciju i rizik od bankrota rangirane u kategoriji C.

Razlozi za mogući bankrot su majske poplave zbog kojih se zemlja dodatno zadužila, visoka stopa nezaposlenosti, korupcija i kontinuirana politička nestabilnost.

Pregled deset najvećih bankrota u poslednjih 100 godina.

1923. Nemačka

200 milijardi maraka za veknu hleba! Tokom 1923. godine Nemci su u kupovinu namirnica odlazil isa korpama punim novca. Ovakav pad vrednosti novca bio je jedan od najekstremnijih neke industrijske nacije. Vrednost je opadala gotovo iz sata u sat. Ova hiperinflacija bila je posledica Prvog svetskog rata i ekstremnog zaduženja. Ovo iskustvo i šok uticali su i na kasnije generacije Nemaca.

1933. Njufaundlend

Njufaundlend je jedan od malobrojnih primera koji pokazuju da stečaj neke države ujedno može značiti i njen kraj. Naime, današnja kanadska provincija Njufaundlend nekada je bila samostalna država u sklopu Britanske imperije. Nakon bankrota 1933. ova zemlja je izgubila svoju nezavisnost i od tada se nalazi u sklopu Kanade.

1945. Nemačka

Posle Drugog svjetskog rata, ništa više nije kao pre – Nemačka je totalno bankrotirala. Tri godine posle rata, vrednost valute je nastavila da opada jer industrija kao i poljoprivreda nisu funkcionisale. Istovremeno je u opticaju bilo sve više novca. Ekonomski uspon počinje 1948. s reformom valute i uvođenjem tri zone u zemlji – ruske, američke i britanske. Reformom je svaki punoletan gradjanin dobio 20 marata a sve ostalo je istorija...

1971. SAD

Ono što se tokom 70-ih godina dogodilo u SAD, danas je poznato kao „Niksonov šok“. Tadašnji predsednik zemlje, Ričard Nikson, je takoreći preko noći odustao od tzv. „zlatnog standarda“, odnosno, doneo odluku da dolar više ne mora imati protivrednost u zlatu. Time je on zapravo bio proglasio stečaj svoje zemlje.

1998. Rusija

Zbog pada cene nafte 1998. pala je i vrednost ruske rublje. Ekonomski gledano, ovoj zemlji nije išlo baš sjajno još od raspada Sovjetskog Saveza. Rusija se sve više zaduživala – sveukupno je njen dug iznosio 140 milijardi dolara. To je bilo previše i Rusija više nije bila u stanju da otplaćuje svoje dugove i objavila je stečaj. Ova kriza rublje bila je inače peti po redu stečaj ove najveće zemlje na svetu.

2002. Argentina

Aktuelna kriza mogla bi kod mnogih Argentinaca da probudi neprijatna sećanja na 2002. Tada je kolabirao finansijski sistem nakon što je država postala platežno nesposobna. Posledica je bila haos: generalni štrajkovi, sukobi s policijom, pljačke supermarketa, provale u banke. Najveći deo svojih ušteđevina tada je izgubio prvenstveno srednji sloj društva.

2008. Island

Tokom finansijske krize vlada Islanda je pokušala da spasi zemlju time što su banke prešle u ruke države. Ali, ovaj korak je učinjen prekasno. Island više nije mogao otplaćivati svoje dugove i de fakto odlazi pod stečaj. Zvanično, ova zemlja ipak nije bankrotirala između ostalog i zato što joj je pomoć pružio Međunarodni monetarni fond.

2010. Grčka

Dužnička kriza u Grčkoj godinama je bila na dnevnom redu u EU. Uvek iznova je ova zemlja u poslednjem trenutku, nakon niza noćnih sednica u Briselu, uspevala da izbegne stečaj. Kriza u Grčkoj je ipak mnoge duboko pogodila; gotovo svaki četvrti stanovnik je nezaposlen, u grupi mlađih od 25. godina starosti – čak svaki drugi.

2012. Belize

Samo 23 miliona dolara su Belize odveli u bankrot. Ova mala država u Srednjoj Americi ima prevelike devizne dugove, više nije u stanju da SAD isplati kamate – i prijavljuje stečaj.

Tu negde treba uvrstiti i (rest)Jugoslavije koja je nezvanično bankrotirala 1993.

George Soros u borbi za argentinski dug

Američki milijarder George Soros je glavni rival njujorškog investitora Paula Singera u pravnoj bici za argentinski dug.

Naime, njegova kompanija Quantum Partners, zajedno sa Kyle Bassom, menadžerom hedž fonda Hayman Capital Management i još nekim investitorima, tuži američku finansijsku kuću Bank of New York Mellon Corp, ovlašćenu za poslovanje s argentinskim obveznicama zato što nije uspela da distribuira 226 miliona evra plaćenih kamata za dug ove zemlje.

U centru ovog sukoba je presuda američkog Vrhovnog suda u korist NML Kapitala, dela hedž fonda Elliott Management koji vodi upravo Singer, a koja (presuda) je blokirala Argentinu u plaćanju obveznica u inostranstvu sve dok kompanija bude odugovlačila.

Soros, inače, vodi konzorcijum koji drži više od 1,3 milijarde evra argentinskih obveznica denominovanih u ovoj valuti.

Krajem jula vlasti Argentine saopštile su da nisu uspele da se dogovore s američkim fondovima o restrukturalizaciji duga zemlje, što faktički znači bankrot Argentine.

Deutsche bank: Hrvatska sa najvećim rizikom od bankrota

Hrvatska je, prema ocenama investitora, država u regionu sa najvećem rizikom od bankrota, pokazuje procena Deutsche bank.

Taj podatak proizilazi iz onlajn kalkulatora Deutsche bank koji prikazuje mogućnosti bankrota država.

Računica zasnovana na matematičkoj formuli pokazuje rizik od bankrota za 49 zemalja u svetu i gleda ga kroz lestvicu od 0,2 odsto mogućnosti bankrotiranja za Švedsku do 17,9 odsto iste takve mogućnosti za Argentinu, prenosi SEEbiz.

Mogućnost hrvatskog bankrota pod tim uslovima je 3,8 odsto.

Od Hrvatske su manje rizične države Bugarska, Rumunija, Slovenija, Češka i Mađarska, a za Estoniju on iznosi svega jedan odsto.

Veću mogućnost bankrota od Hrvatske u Evropi ima samo Ukrajina.

Formula Deutsche bank mogućnosti bankrota meri na osnovu premije koju investitor mora da plati da bi na finansijskim tržištima osigurao svoju investiciju u pojedinu državu.

Venecuela je zauzela neprijatno prvo mesto kad je reč o količini novca koji investitori moraju da plate kako bi se osigurali od eventualnog propadanja obveznica odnosno ako se nacija nađe u situaciji u kojoj više ne može da servisira dugove.

Za osiguranje venecuelanskih obveznica koje se izdaju na pet godina a vrede 10 miliona dolara, investitori moraju unapred da plate 5.9 miliona plus pola miliona na godinu.

Još letos, pre globalnog pada cena nafte, iznos osiguranja u slučaju bankrota je iznosio 894.000 dolara.

Mešetari državnim obveznicama gotovo su sigurni da će Venecuela bankrotirati usled pada cena nafte, javlja Bloomberg. Prema njihovoj oceni, verovatnoća da cće nacija u dolazecćim mesecima završiti u bankrotu iznosi 93 odsto.

Centralna banka Grčke upozorila je da bi Grčka mogla da izađe ne samo iz evrozone, već i iz Evropske unije, ukoliko ne uspe da postigne sporazum sa svojim međunarodnim kreditorima.

"Neuspeh u pregovorima bi označio početak bolnog perioda koji bi prvo doveo do bankrota, a potom i do izlaska iz evrozone, a verovatno i iz EU", saopštila je banka, a prenela agencija Frans pres.

Pregovori Grčke i predstavnika Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda okončani su u Briselu bez dogovora, a prema navodima portparola Evropske komisije, i dalje postoje "značajne razlike" u stavovima dve strane.

Postojeći program međunarodne pomoći Grčkoj ističe 30. juna, pa se ovonedeljni sastanak ministara finansija evrozone u Luksemburgu smatra poslednjom šansom za postizanje dogovora u vezi sa grčkim reformama.

Banka Grčke upozorava da bi, u slučaju izlaska iz evrozone, Grčku pogodila duboka recesija uz dramatičan pad prihoda i skok nezaposlenosti. "Iz tih razloga čvrsto verujemo da je sporazum sa kreditorima istorijski imperativ i da ne možemo sebi da dopustimo da ga ignorišemo", navodi banka.

NOBELOVAC PORUČIO GRCIMA "Ne prihvatajte ponudu kreditora, i ja bih zaokružio NE!"

"Ja bih zaokružio jedno veliko 'ne' na referendumu u nedelju." Ovo je grčkom narodu poručio dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman.

Nobelovac smatra da postoje dva razloga zbog kojih bi Grci trebalo da se zahvale kreditorima na "saradnji" i pođu svojim putem.

Prvi razlog je zato što bi napuštanje evra bilo mnogo bolji potez od "ostajanja na mrtvoj tački kao u proteklih pet godina", i drugo, glasanje za nastavak saradnje sa kreditorima značilo bi skoro siguran krah vlade Aleksisa Ciprasa i Sirize.

Levičarska partija je na vlast došla upravo zbog programa odbacivanja mera štednje koje su nametnuli MMF, ECB i države evrozone.

"Sada je došao trenutak odluke, koji je Cipras prepustio narodu Grčke, koji ima priliku da sam odluči o svojoj sudbini. Iskreno se nadam da će doneti pravu odluku", napisao je Krugman.

Proslavljeni nobelovac je dodao da je "najteže prošlo", i da popularni "Grexit" uopšte nije tako katastrofalan kako se neki trude da ga predstave.

"Okej, grčke banke su zatvorene, a kontrola kapitala je uvedena. Izlazak Grčke iz evra (Grexit) uopšte nije tako strašan, a situacija o napuštanju evra deluje mnogo svetlije od ostanka u istom sistemu", zaključio je Pol Krugman.

IMF plan za Grčku i i ostvarenje:
EUR M1
EUR/USD

Izgleda da tek sad počinje cirkus...

GRCI GLASALI SA "NE"
Procene sat po zatvarnju biračkih mesta, kažu da "ne" glasači vode sa 3-4%, sa tendenciom da razlika bude veća....

Videćemo uskoro.

Nemacka je toliko privucena i omamljena tim polozajem "serifa" u EU da ja ne verujem da ce biti u stanju da takav status trampi za neki novi "new deal" za preporod EU.

Negde u buducnosti, primer Eura ce biti dubotko urezan kao primer kako ne treba da se radi, mozda ce to biti za ekonomiste veci nauk od velike depresije 1929.

Apsolutno mi je neverovatno da se gura posto-poto nesto nije uspelo ni prosli put, a cak i oni koji guraju precutno priznaju da su svesni da to ne radi.

Sad ce Nemci da biraju jedan od 3 nacina da ubiju euro