Black Rock Fund - najveći fond na svetu!

BlackRock AUM tops $4 trillion mark in 3rd quarter

OCTOBER 16, 2013 - BlackRock (BLK)'s assets under management totaled $4.096 trillion as of Sept. 30, up 6% from three months earlier and 12% higher than a year ago, on the strength of long-term net inflows, the money manager announced Wednesday.

“Long-term net inflows of more than $25 billion reflected positive flows across all major asset classes and geographies, driven by demand for outcome-oriented solutions, unconstrained fixed income and retail alternative strategies,” Laurence D. Fink, BlackRock chairman and CEO, said in a news release.

The third-quarter net inflows were up from net inflows of $11.9 billion in the previous quarter. Market gains for the three months ended Sept. 30 added another $142 billion.

BlackRock's institutional business saw long-term net outflows of $3.31 billion for the three months ended Sept 30, mostly from the $3.36 billion that came from indexed strategies, but that was offset by long-term net inflows of $20.25 billion into iShares strategies and $8.34 billion in retail net inflows.

Da Black Rock (crna stena) su najmoćniji igrači na svetskim berzama!
Po proceni iz 2013. god raspolažu sa NEVEROVATNIH 4000 milijardi dolara!

Izmedju ostalog su i najveći akcionari Dojč banke, a pre nekog vremena su kupili 30% Twitera, naravno preko neke od svojih off shore firmi ili fondova, kojih, koliko vidim ima preko 80 komada!!!
Naravno da imaju uložene pare i u Monsanto i 10 najvećih proizvodjača oružja...

Njihov šef vlada Wall Streetom, a fond je savetnik najvećim penzionim fondovima i osiguravajućim društvima.
ITD....

Tužilac naredio da berza eliminiše analitičare

Tužilac Njujorka je rekao da se 18 firmi s Njujorške berze saglasilo da prestane da saradjuje sa analitičarima koji, kako kažu istražitelji, favorizuju odredjene elitne firme - klijente.

Januara je postignut sporazum sa menadžerom finansijskih uloga, firmom Black Rock o tome da obustavi sistematska istraživanja analitičara o firmama koje prati. Ta istraživanja su često objavljivana pre zvaničnog odobravanja javno dostupnih mišljenja o tim firmma.

Novi sporazum obuhvata niz firmi za upravljanje finansijama, medju kojima su Merrill Lynch, UBS, Barclays Capital, Citigroup, CreditSuisse, JP Morgan, Morgan Stanley, Deutsche Bank, Goldman Sachs i Jeffries.

Sporazum kaže da će te firme naložiti svojim analitičarima da od 3. marta ne objavljuju svoja mišljenja o klijentima.

Bleck Rock angažovan od strane Evropske (EU) banke kao savetnik za trgovanje obveznicama i davanje kredita...

BlackRock: The $4.3 trillion force

http://fortune.com/2014/07/07/blackrock-larry-fink/

Kompanija Blackrock je najveći upravljač imovinom na svetu. Ali taj divovski i moćni koncern je obavijen velom tajne. Sada je objavljena prva knjiga koja zaviruje iza kulisa njegovog delovanja

Blackrock u svojim fondovima upravlja vrednošću od 4,7 biliona dolara. Preko platformi ovoga koncerna za analize i trgovanje se okrene više od 14 biliona dolara.Uticaj Blackrocka je čak i veći nego vrijednost tih investicija i vrijednosti.

"Blackrock savetuje centralne banke pa i ministre finansija, baš kao i velike ulagače i državne fondove. Isto tako i penzionerske fondove u SAD-u, osiguranja i zadužbne", objašnjava Buchter.  A preko obveznica i deonica finansiraju i preduzeća. "Zapravo nema ničega na tržištu finansija u čemu Blackrock na neki način nema svoje prste," dodaje Buchter.

Iz jednog neupadljivog nebodera na Manhattanu šef Blackrocka Lary Fink i njegovi ljudi pletu mrežu oko sveta. Ta finansijska institucija je tako na primer i veliki deoničar u vodećim američkim bankama baš kao što drži veliki udeo deonica i u naftnim koncernima i industriji oružja. Fondovi Blackrocka su, ukupno gledano, i najveći vlasnici preduzeća koji čine nemački indeks Dax.

To samo po sebi nije opasno, ukazuje Buchter, ali predstavlja veliki potencijal moći: "U današnje vreme si već moćan kad držiš četiri, pet ili šest posto deonica nekog poduzeća. Možeš nazvati i šef će lično trčati na telefon. A to možeš i očekivati."

Kada se u Nemačkoj automobili kotrljaju sa pokretne trake ili rudari u Južnoj Americi vade rudu, fondovi Blackrocka ostvaruju dobit, a time i njegovi klijenti. Baš kao i kad američki naučnici razvijaju nove lekove ili se u Africi iz rudnika vadi zlato. Hajke Buhter kaže kako niko ne može tačno reći gde se tu može pojaviti problem, jer s obzirom na to da je Blackrock svugde upleten, uvek postoji mogućnost da se na nekom mestu pojavi sukob interesa.

Tako na primer neka firma može imati vrednosne papire koje je izdao Blackrock dok su istovremeno njene dionice u vlasništvu Blackrocka. "A ko će se usuditi zameriti jednom od najvećih i najuticajnijih velikih deoničara koji je pritom još i tvoj poverilac", kaže Hajke Buhter.

Sve je počelo u kasnim 1980-im kao "dodatni" poslić jednog private equity društva. Tada je Lary Fink - koji je prije toga kao mešetar investicione banke First Boston zbog krivih prognoza razvoja kamata i gubitka od 100 miliona dolara bio uništio svoju reputaciju - angažovan za posao s vrijednosnim papirima i obveznicama.

Buchter o Finku piše u svojoj knjizi sljedeće: "Najuticajniji čovek modernog sveta financija izgleda na prvi pogled kao njegov vlastiti računovođa". Laryu Finku je, prema njenom mišljenju, uspelo nešto što nije nikom drugom u vremenu u kojem živimo: "On je izgradio vlastito carstvo na Wall Streetu. I to u manje od tri decenije." A za to je potreban prilično jak ego i neverojatno puno ambicije, zaključuje novinarka.

Zanimljivo je da je upravo finansijska kriza inicirana bankrotom investicione banke Lehman Brothers bila katalizator uspeha poslova Blackrocka. On je bio poznat po svojoj ekspertizi u raščlanjivanju i "razvezivanju" portfelja hipotekarnih papira kako bi se šteta barem ograničila. Od malog upravitelja imovinom postali su tako "spasioci" i "ghostbustersi" Wall Streeta, piše Buhter u svojoj knjizi. Uslijedili su telefonski pozivi iz FED-a, američke centralne banke. Tadašnji ministar financija Tim Geithner je šefa Blackrocka oslovljavao imenom.

"Bilo bi dobro sve to malo podrobnije pogledati", mišljenja je Buhter. Ona, doduše, smatra da u regulisanju tržišta do sada nije nedostajalo dobre volje, ali problem je u kompleksnosti situacije i činjenici da Blackrock svugde ima svoje prste. "Svako područje ponaosob nije problem", kaže novinarka, ali dodaje da kada se svi zajedno zbroje, onda odjednom imamo sliku koja nameće pitanje: koju smo neman zapravo ovde stvorili?

Hajke Buhter je malo bolje pogledala i ispisala 280 stranica o koncernu. Na njima je nastao mozaik informacija široke palete - od suvlasništva Blackrocka nad nemačkim preduzećima pa sve do savetovanja u spasavanju Grčke. Pritom njen cilj, kaže, nije bio upirati prstom i optuživati nego prosvjetljivati i skrenuti pozornost javnosti na ovoga finansijskog diva koji je u neku ruku i proizvod načina na koji funkcioniše finansijski svet.

"Ljudi bi uvek da je i u tom sektoru kao i svugde drugde - da se tačno zna ko je ko, i kako sve funkcioniše", rezimira Buhter. Ali to nije tako i to ljude uvijek jako ljuti.

Ona je tokom svojih istraživanja došla do zaključka da se "finansijski sistem stalno menja i da je stalno u pokretu. I da se ne može uvek jasno prepoznati ko ima koju ulogu."

Nemački istražitelji izvršili su pretres minhenskog sedišta investicionog fonda Blekrok (BlackRock) u sklopu šire poreske istrage.

Racija je, kako su saopštili istražitelji iz Kelna, izvršena u prostorijama Blekrok Aset Menadžment Dojčlanda.

Iz Blekroka poručuju da "u potpunosti sarađuju u istrazi koja se odnosi na tzv. 'cum-ex' transakcije iz perioda od 2007. do 2011. godine". Naime, nemačka istraživačka grupacija Korektiv je, zajedno sa novinarima iz 19 medija, raskrinkala veliku poresku pljačku. Oni su objavili rezultate istraživanja u kojem je otkriveno da su banke i ulagači poreskim manipulacijama izvukli oko 55 milijardi evra iz budžeta evropskih zemalja, što su platili poreski obveznici.

KAKO SU KRALI?

Istraga je pokazala da je korišćena takozvana šema "cum-ex", koja je nezakonita budući da se radi o namernom skrivanju od poreskih uprava.

Ovaj proces uključuje veći broj ulagača koji međusobno kupuju deonice kompanija sa prispelim dividendama ili neposredno pre datuma utvrđenog za dividendu, a onda ih prodaju nakon datuma isplate dividende - ali bez dividende.

U tom procesu deonica tako brzo menja vlasnika da poreski službenici ne mogu da prate i identifikuju pravog vlasnika. Ulagači pritom ostvaruju pravo na višestruke poreske olakšice na dividendu, a potom međusobno dele zaradu dobijenu od novca poreskih obveznika.

Enormno mnogo novca ima ovaj fond.
I enormno mnogo su uložili u ITF-ove.
Pitanje je šta će biti s njima ako njihovi klijenti počnu da ih prodaju.
Skoro je neverovatno da jedan privatni fond može da upravlja berzama, ali i da ih uništi ako klijenti krenu u prodaju....

Jesu oni privatan fond a ne banka (mada ni banke zakonom više države ne mogu da spasavaju) ali Black Rock je toliko veliki da je pitanje šta države da rade kada on počne da pravi gubitke?

Šta ako njegovi ulagači krenu da povlaće svoje uloge? Biće panike.

Ako ITF-ovi počnu da padaju, ko će tada kupovati?

Black Rock već sada ima u svom posedu nešto više od 50% svih akcija na Daxu.

A sa još jednim fondom skoro 2/3 svega na Down-u.
Oni su svuda: u Apple, Facebuck, AirBus, VW, Coca Cola, Ford, Microsoft, u svim velikim svetskim firmama koje proizvode oružje, gde god, svuda su oni veliki akcionari i imaju pravo glasa na UO svih velikih firmi na svetu.

Oni sede u UO 70.000 najvećih svetskih firmi na svetu!
Nije im problem da budu u UO Adidasa i Pume, Cocakole i Pepsija, ni jedna odluka u Microsoftu ne može da prođe bez njihovog odobrenja itd...

Zanimljiv tekst o Blackrock-u, u tekstu se spominje i neka knjiga, da li znas koja je to knjiga? Kobe Bryant?

Pored ocena da je najmoćniji, za "Blekrok“ se tvrdi i da je najzatvoreniji koncern za upravljanje imovinom na svetu, koji je prema podacima s kraja marta ove godine, upravljao imovinom od oko 6,3 biliona (6300 milijardi) američkih dolara, a nadgleda još najmanje 11 biliona dolara, poslujući sa barem sto država preko svojih 70 kancelarija u 30 zemalja. Ovaj konzorcijum ima suvlasničko učešće u preko 17.000 firmi širom sveta, a kako navode analitičari, veliki deo tog bogatstva je stekao špekulacijama baš tokom finansijske krize 2008 godine, postavši jednom od najvećih "banaka u senci“.

Mada se Fond zvanično reklamira krajnje stereotipno, kao organizacija koja nudi usluge upravljanja investicijama, rizičnim kapitalom i konsalting za institucionalne i privatne klijente, najžešći kritičari ga optužuju da na osnovu svojih veza sa svim moćnim korporacijama u gotovo svakoj industriji, ali i velikim brojem političkih zvaničnika ostvaruje takav finansijski i društveni uticaj, da bi njegov promotivni slogan komotno mogao da glasi: "Kompanija koja poseduje svet!“

Njen prvi korak ka "svetskom tronu“ započeo je kasnih osamdesetih prošlog veka kao "dodatni poslić“ sa vrednosnim papirima i obveznicama, za koji je jedan privatni equity fond angažovao Larija Finka, dotadašnjeg brokera investicione banke "Frst Boston“. Fink je osnovao investicioni fond "Blekrok“ 1988. godine, koji je počeo sa osam zaposlenih u jednoj kancelariji, a njegov vrtoglavi uspon je iniciran bankrotom investicione banke "Liman braders“ po izbijanju svetske finansijske krize 2008. godine. Naime, "Blekrok“ je već u to vreme bio poznat po svojoj ekspertizi za kontrolu rizika u investiranju, za čiji model već pomenuti časopis "Ekonomist“ tvrdi da je bio kudikamo bolji od onih zastarelih, kakve su primenjivali ’Mudis’ i ’S&P’ do 2008. godine, te da su i ostali giganti u finansijskom svetu zauzeli isti pristup, "izbegao bi se veći deo haosa koji je nastao poslednje decenije“.

Ako ne pre finansijske krize, "Blekrok“ se istakao po njenom izbijanju u poslovima vezanim za "umanenje štete“ koju su izazvali olako odobravani hopotekarni krediti, toliko da je ovaj fond od malog upravnika imovinom izrastao u "spasioca“ i "isterivača duhova“ sa Volstrita. U isto vreme, njegov izvršni direktor Lari Fink je postao sinonim za najmoćnijeg čoveka na Vol Stritu, baš zbog svog velikog ekonomskog i političkog uticaja, posebno ako se ima u vidu da "Blekrok“ upravlja i sa preko 90% penzijskih rezervi Sjedinjenih Država.

KNJIGA:https:
http://www.amazon.de/BlackRock-heimliche-Weltmacht-greift-unserem/dp/3593504588

Valjda postoji i na engleskom...

Hvala ti FatCat :)

U međuvremenu Black Rock raspolaže sa 7.000 milijadi dolara. i ima akcije u svim velikim i naftnim firmama a i šire.
Oni su najveći lobisti u velikom broju vlada, ne samo u "banana" republikama, već i u USA, Nemačkoj, Francuskoj itd...
Svuda su oni ili u nadzornom odboru ili u IO važnih i velikih firmi.

Živimo u doba gde jedan takav fond i nekoliko firmi, tipa Majkrosoft, Facebook, Amazom ili Tesla raspolažu sa neverovatnim količinama novca s kojim mogu ne samo da ucene ili "pritisnu" neku vladu malih država, već su "igrači" koji su postali previše važni, da ih čak države kao što su Nemačka itd... moraju da "saslušaju" i da igraju onako kako je njima u interesu...

Nismo pre desetak godina ni pomišljali, da Merkel, Makron, pa ćak i Tramp, moraju da slušaju šta te velike firme traže i žele - od nijh nema odbrane!!
A koliko vidim - njima je demokratija samo smetnja, ono što je u Kini - to je njihov san!!!

Nisam sigurna kako će sve ovo da se završi....

[quote="Citat:"][size=17]A koliko vidim - njima je demokratija samo smetnja, ono što je u Kini - to je njihov san!!![/size][/quote]

Demokratija ce u potpunosti biti moguca tek kad svest ljudi bude na tom nivou, da nikom ne padne na pamet da je zloupotrebi! Sigurna sam da ce se demokratija pre ili kasnije pokazati utopijom poput socijalizma.

On je kralj Vol Strita i jedan od najvažnijih ljudi današnjice
Ako bismo nekoga danas mogli nazvati kraljem Vol Strita, onda je to u svakom slučaju Lari Fink, osnivač i prvi čovek Blekroka.

Naime, očekuje se da će Blekrok po objavi kvartalnih rezultata 13. oktobra postati prva investiciona kuća koja će imati pod upravljanjem 10 biliona dolara.

Kako bi se shvatila ta sama po sebi neverovatna cifra, treba reći kako je to iznos jednak vrednosti ukupne imovine kojom globalno upravljaju svi ostali hedž fondovi te i industrija upravljanja kapitalom.

Drugim rečima, s obzirom na uticaj koji ima zbog iznosa kojima upravlja njegova investiciona kuća, Fink je jedan od najvažnijih ljudi današnjice, računajući i državnike, piše Jutarnji list.

Inače, i u uslovima pandemije Blekrok je imao vrlo robusne rezultate. Imali su 81 milijardu neto novih prihoda i 32-postotni rast prihoda godinu na godinu. Uz to, uspeli su da realizuju 37-postotno povećanje operativnog prihoda godinu na godinu.

Iz zadnjeg objavljenog izveštaja Blekroka za drugi kvartal 2021. je vidljivo da je ukupna imovina pod upravljanjem (AUM - Assets Under Management) dostigla 9,49 biliona dolara, što je povećanje veće od dva biliona dolara u odnosu na drugi kvartal 2020. Procenjuje se da će u trećem kvartalu imovina pod upravljanjem ići iznad 10 biliona dolara.

Blekrok investira novac u ime ljudi koji štede za penziju, upravlja finansijskom imovinom superbogataša, ali i sredstvima država i njihovih nacionalnih fondova. Blekrok je danas jedan od većih deoničara u svakoj bitnijoj američkoj kompaniji. Jedan je od najvećih zajmodavaca firmama i vladama raznih zemalja, dok njihova tehnološka platforma Aladdin osigurava povezivanje globalne investicione industrije. Blekrok upravlja penzionim ulaganjima za 35 miliona Amerikanaca.

3 decenije

Prije samo tri decenije Blekrok je bio mala investiciona kuća s nevelikim šansama da postane dominantan globalni igrač koji upravlja neviđenim iznosom privatnih i javnih bogatstava.

A danas - iako je fokus svetskih medija najčešće na izuzetno visokim zaradama velikih haj-tek kompanija, ni one se, kad su u pitanju profiti, ne mogu porediti s Blekrokom.

Finkova kompanija ima više profite od Epla i Gugla, a tržišna vrednost Blekroka dostigla je 126 milijardi dolara.

DETALJNIJE NA https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=10&dd=11&nav_id=1935112

Blekrok je bila prva firma čija je vrednost imovine pod upravom prevazišla 10 biliona dolara (hiljada milijardi) i firma čija je vrednost imovine u prvih šest meseci izgubila čak 1,7 biliona dolara i sada iznosi 8,49 biliona.

U izveštaju klijentima čijim novcem upravlja šef Blekroka Lari Fink je naveo da su i akcije i obveznice u prvoj polovini ove godine imale najlošiji rezultat u poslednjih 50 godina.

Uplašeni padom na berzama mali investitori su u poslednjem kvartalu iz Blekrokovih fondova povukli 10 milijardi dolara.

Početkom godine ovaj investicioni fond je zabeležio gubitak od 17 milijardi dolara na plasmanima u Rusiji, a od početka godine vrednost negovih akcija pala je za 36 odsto.

"PRVE DOMINE SU PALE".
UPOZORENJE: ČEKA NAS PROPAST BANKARSKOG SISTEMA

Prvi čovek BlackRocka upozorava da su ove finansijske institucije verovatno samo "prve domine koje su pale".
Izjavom prvog čoveka najveće svetske korporacije za upravljanje investicijama Blackrock Lerija Finka, nervoza, nestabilnost i nejasnoće koje prate američko bankarsko tržište od kraha SVB ovog vikenda samo su porasle.
Fink se u svom redovnom pismu investitorima osvrnuo na nedavni kolaps Silvergatea, Signature Banka i SVB-a, upozoravajući ih da su ove finansijske institucije verovatno samo "prve domine koje su pale" pre potencijalne "kaskade kroz čitav američki bankarski sektor koji čeka još padova i gašenja banaka".

Cena jeftinog novca - da li domine počinju da padaju?

"Protekle nedelje videli smo najveći bankrot u poslednjih 15 i više godina pošto su federalni regulatori zaplenili banku Silicijumske doline.
Ovo je klasična neusklađenost imovine i obaveza. Prošle nedelje su propale i dve manje banke. Prerano je znati koliko je šteta rasprostranjena.

"Regulatorni odgovor je do sada bio brz, a odlučne akcije su pomogle da se izbegnu rizici od zaraze. Ali, tržišta su i dalje na ivici. Da li će neusklađenost imovine i obaveza biti druga domina koja će pasti?

"Prethodni ciklusi zaoštravanja (monetarne politike) često su dovodili do spektakularnih finansijskih raspada – bilo da se radilo o krizi štednje i kredita koja se odvijala tokom osamdesetih i ranih devedesetih ili o bankrotu okruga Orange, Kalifornija, 1994. U slučaju S&L krize, to je bila "kriza koja se sporo odvija" – ona koja se samo nastavila. Na kraju je trajalo oko deceniju i više od hiljadu štediša je nestalo.

"Još ne znamo da li će se posledice lakog novca i regulatornih promena preneti u celom američkom regionalnom bankarskom sektoru (slično S&L krizi) sa novim zaplenama i zatvaranjima.

"Čini se neizbežnim da će neke banke sada morati da povuku kreditiranje ako bi ojačale svoje bilanse, a verovatno ćemo videti strože standarde kapitala za banke.

"Na duži rok, današnja bankarska kriza će dati veći značaj ulozi tržišta kapitala.
Kako banke potencijalno postaju sve ograničenije u svojim pozajmljivanjima, ili kako se njihovi klijenti probude zbog ovih neusklađenosti imovine i obaveza, očekujem da će se verovatno u većem broju obratiti tržištima kapitala za finansiranje.

Zamišljam da mnogi korporativni blagajnici danas razmišljaju o tome da se njihovi bankovni depoziti čiste svake noći kako bi smanjili rizik druge uguvurne strane", napisao je Fink.