Sporne 24 privatizacije u Srbiji???

Među 24 privatizacije za koje je Brisel tražio od Srbije da se preispitaju zbog korupcije i nezakonitosti je i preduzeće “Zastava elektro“, koje je Dejanović pre šest godina kupio sa još dvojicom ortaka, a onda ga posle višemesečnih štrajkova neisplaćenih radnika prodao korejskoj kompaniji “Jura“.

- Slučaj ovog preduzeća već je bio predmet istrage i kompletna dokumentacija je dostavljena tužilaštvu. Međutim, nezavisno od te istrage, posle zahteva Brisela da im se dostavi izveštaj o privatizaciji “Zastave elektro“, naši nadležni organi će ponovo saslušati Dejanovića, ali i ostale koji su vezani za kupovinu i prodaju ove firme - rekao je izvor lista “Alo!“ blizak istrazi.

Podsetimo, “Zastavu elektro“ 2006. godine privatizovao je tročlani konzorcijum - Ranko Dejanović, inače i osnivač podružnice JUL-a u Rači, Dragan Mostić, privatnik iz Šapca, i Nebojša Banković, bivši direktor Elektroprivrede Beograd. Vrlo brzo, prema tvrdnjama radnika, privatizacija firme se pokazala kao “čist promašaj“.

Umesto obećanog pokretanja proizvodnje i oporavka firme, nove gazde su radnike, od kojih je velika većina tamo radila preko 20 godina, dovele na ivicu egzistencije. Plate im nisu isplaćivane mesecima, kao ni zdravstveno i socijalno osiguranje.
Dejanović: Najbolja privatizacija u Srbiji
Međutim, Raniko Dejanović tvrdi da je to bila “najbolja privatizacija u Srbiji“!
- Znam da sam na tom spisku Brisela, ali ja vam tvrdim da tu nema ništa sporno! I ranije sam bio u policiji, ako me i sada pozovu nadležni, ja ću se odazvati. Ali, kažem vam, „Zastava elektro“ je najbolja privatizacija u Srbiji - rekao je on za “Alo!“.

Slavica: “Ja sam samo supruga“
Slavica Đukić Dejanović je povodom stanja u “Zastavi elektro“ za RTS svojevremeno izjavila kako sebe ne smatra odgovornom jer je ona samo supruga Ranka Dejanovića i nema nikakve veze sa njegovim poslovima.
Njena izjava je dočekana na nož jer je ona tada takođe bila i predsednica srpskog parlamenta, a time i predstavnik volje građana, pa i tih unesrećenih radnika. Slavica je često govorila i u medijima o privrženosti bračnog para Dejanović. Ispričala je i da ju je Ranko zaprosio tako što je pod prozor njenog direktorskog kabineta u Kragujevcu ostavio novi crveni BMW umotan u celofan, ispred kojeg je cvetovima ljubičica bilo ispisano: “Slavice, ja te volim“.

Dokle ovi SPS članovi?
Izgleda da SPS kao i DS treba rasformirati pa sve iznova: nov SPS i nova DS...

Vučić je danas potvrdio da su rešeni svi predmeti spornih privatizacija, da je u više predmeta podignuta optužnica, u četiri tužioci treba da donesu konačnu odluku, a u tri - Šinvoz, Žitoprodukt i Srbolek, još se neki detalji ispituju.

"Pokazali smo da nema sprege države i kriminala i da se ničega ne plašimo", kazao je prvi potpredsednik Vlade Srbije.

"Šteta u spornim privatizacijama iznosi 7,7 milijardi dinara, privedeno je 76 lica, a na osnovu od juče podignutih optužnica biće uhapšeno još 56 lica za 64 krivična dela", izjavio je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije sazvanoj povodom okončanja istrage 24 sporne privatizacije.

Reč je o slučajevima privatizacije čiju reviziju i izveštaj o tome je u junu 2011. godine zatražila Evropska komisija, nakon što je nekoliko velikih evropskih firmi zatražilo od nje pomoć u zaštiti vlasničkih prava. Pljačkom i korupcijom u okviru ovih privatizacija, karakterističnim za trazicionu Srbiju i druga tranziciona društva, bavila se uz velike teškoće i otpore nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.

"Ne mogu da kažem da Beko, Dinkić, Đurić nisu odgovorni"

Vučić je izjavio da ne može da kaže da ne postoji odgovornost Milana Beka, Dragana Đurića i Mlađana Dinkića u slučajevima spornih privatizacija. Upitan konkretno da li može da kaže da nema odgovornosti Milana Beka, Dragana Đurića, Mlađana Dinkića, Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, Vučić jer rekao: "Ne mogu ni za jedno od pomenutih imena da kažem da nema odgovornosti", dodavši da su protiv nekih lica već podignute krivične prijave, što će se, kako je naveo, čuti u narednim danima, a za neke će tužilaštvo doneti odluku u narednom periodu.
"Ali nijedno ime ne mogu da isključim. Protiv jednog lica je već podignuta optuznica, a za ostala lica ne mogu da garantujem da neće biti", rekao je Vučić.

Vucicu, ako uhapsis Dinkica, skocice ti rejting bar za jos 20%.
Ja cu tada prvi glasati za SNS.  

Kako objašnjava izvor lista Danas, na dva odvojena sastanka u kabinetu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini i specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera, Dević je ukazao da je istraga krenula u suprotnom smeru kako bi se prikrila odgovornost gradskih vlasti u Novom Sadu u slučaju ATP Vojvodine. Istovremeno, na sastancima organizovanim na inicijativu iz Brisela, čelnici ovih institucija su se interesovali o toku istrage, ali i o ulozi političkih partija koje su se tokom proteklih osam godina smenjivale na vlasti u Novom Sadu i u Vojvodini.

U pomenutim evropskim institucijama imaju za sada nepotvrđena saznanja da je do zamene teza u istrazi došlo kako bi se zaštitila uloga političara dve, u to vreme, najuticajnije partije u Novom Sadu i Pokrajini. Prema informacijama koje je Danas dobio, reč je o pregovorima koji su u isto vreme kad je potpisan i ugovor sa Devićem, vođeni sa izvesnom ruskom državnom firmom, preko njenog švajcarskog ogranka i ispostave u Srbiji. Rusi su, navodno, bili zainteresovani za kupovinu novosadskog gradskog saobraćajnog preduzeća, ali su očekivali da ugovor obuhvati i novoizgrađenu autobusku stanicu ATP Vojvodine. Sled događaja iz tog perioda ide u prilog te teze, jer iako je nova autobuska stanica imala potpisan ugovor sa Gradom, i sve potrebne dozvole, nikada nije uspela da proradi jer lokalna vlast nije preusmerila saobraćaj na tu lokaciju. To je ATP Vojvodinu, u kojoj je radilo više od 500 ljudi, oteralo u stečaj.

Za evropske zvaničnike, lista od 24 sporne privatizacije, posebno slučaj ATP Vojvodine, predstavlja model korupcije, i sve dok ti slučajevi ne budu rešeni, smatraće da Srbija nije daleko odmakla u sprovođenju Rezolucije EP od 16. januara ove godine. Naš izvor tvrdi da će institucije Unije „pomno pratiti sve procese koji se vode u tim predmetima i procesima koji su pokrenuti u slučaju ATP Vojvodine pred Ustavnim sudom, Višim sudom u Novom Sadu, te stečaj u Privrednom sudu, a posebno postupak pred Specijalnim sudom“.

EPILOG:

NOVI SAD - Investitor Autotransportnog preduzeća (ATP) Vojvodina Ilija Dević saopštio je danas da je podneo krivične prijave protiv bivše gradonačelnice Novog Sada, a sadašnje predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković i još nekoliko bivših i sadašnjih gradskih funkcionera u Novom Sadu.

Dević je krivičnu prijavu podneto i protiv Igora Mirovića, koji je od 2004. do 2008. bio direktor Zavoda za izgradnju grada, a danas je funkcioner Srpske napredne stranke. Ilija Dević je krivičnu prijavu podneo zbog osnovane sumnje da su naneli štetu Novom Sadu od 400 miliona dinara, da su grubo povredili prava 500 zaposlenih u ATP Vojvodina, koje su oštetili za više stotina miliona evra.

Oni su, prema Devićevim navodima, 2005. i 2006. godine prvo doneli odluku i sklopili ugovor s njim o izgradnji nove međumesne autobuske stanice u Novom Sadu, da bi potom počeli da opstruišu sprovođenje ugovora i da namerno ometaju početak rada nove međumesne autobuske stanice. Zbog takvog odnosa, nadlezni sudovi su ranije već presudili da grad Novi Sad mora ATP Vojvodini da isplati 400 miliona dinara odštete.

Tri godine posle završetka istrage o 24 sporne privatizacije donete su dve oslobađajuće presude, jedna osuđujuća, a utvrđeno je da u 11 slučajeva nije bilo krivičnog dela, piše Blic u izdanju od četvrtka.

Pozivajući se na izveštaj tužilaštva Savetu za borbu protiv korupcije o spornim privatizacijama, list navodi da je u 14 slučajeva predistražni postupak u toku, da je protiv 27 osoba pokrenuta istraga, a protiv 71 podignuta optužnica.

Kako je navedeno, u 11 slučajeva nema elemenata krivičnog dela, a pet presuda je doneto, navodi list.

Procenjuje se da je kroz 24 sporne privatizacije Srbija oštećena za oko osam milijardi evra.

Istraga je vođena zbog privatizacija kompanija Sartid, Jugoremedija, Mobtel, C market, ATP Vojvodina, Luka Beograd, Nacionalna štedionica, Večernje novosti, Veterinarski zavod Zemun, Zastava elektro, Tehnohemija, Srbolek, Šinvoz, Keramika Kanjiža, Prosveta, poslovi azotare Pančevo, Trudbenik gradnja.

Osporavana je i konverzija prava korišćenja u pravo svojine 16 hektara zemljišta na Novom Beogradu preduzeću DelReal bez naknade, prodaja firme Nuba, koncesija za autoput Horgoš-Požega, izvoz šećera u zemlje EU, privatizacija agencije Putnik, Srbija-Turista i Galenike.

Po preporukama Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, ATP Vojvodina je na spisku 24 sporne privatizacije, kao jedina gde je oštećen investitor, a ne država Srbija, a rešavanje te afere zahtevala je i Evropska komisija.

Dević je 2006. godine zaključio ugovor s tadašnjom gradonačelnicom Novog Sada Majom Gojković o izgradnji nove međumesne autobuske stanice. Taj objekat je završen, ali grad nikada nije preusmerio saobraćaj na novu lokaciju.

Zbog dospelih rata kredita, ATP Vojvodina je otišla u stečaj, a Dević je podneo tužbu za naknadu štete. Grad Novi Sad osuđen je da plati Deviću 300 miliona dinara s kamatom.

Ekonomsko-finansijska šteta koju je grad Novi Sad napravio privatnom Autotransportnom preduzeću (ATP) "Vojvodina" do kraja 2014. godine iznosila je 102 miliona evra, izjavio je vlasnik ATP Ilija Dević posle poslednjeg ročišta u Višem sudu u Novom Sadu i ocenio da je sud tu štetu znatno umanjio.

Dević je samostalno angažovao veštaka finansijsko-ekonomske struke koji je objedinio i obračunao kompletno izgubljenu dobit jer, po njegovim rečima, sud nije korektno sarađivao s veštacima angažovanim na Mašinskom fakultetu.

Spor još traje...

Spisak je proširen na više od 40 slučajeva. Biće interesantno saznati koja su nova imena.

Bivsi direktor i dvoje službenika Agencije za privatizaciju osuđeni su danas zbog malverzacija u vezi sa privatizacijom preduzeća „Tehnohemija“, jednom od 24 sporne privatizacije.

Nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević osuđen je na tri godine zatvora, a službenici Aleksandar Vučetić i Ljiljana Mlađen na po dve godine i četiri meseca. Osuđenima je zabranjeno vršenje poziva pet godina nakon što odsluže kazne, saopštio je danas beogradski Viši sud.

Privatizacija „Tehnohemije“ jedna je od 24 sporne privatizacije koje je istraživao Savet za borbu protiv korupcije i čije rešavanje je od domaćih organa tražio Evropski parlament.

Bivši direktor i dvoje službenika Agencije za privatizaciju osuđeni su danas zbog malverzacija u vezi sa privatizacijom preduzeća „Tehnohemija“, jednom od 24 sporne privatizacije.

Piše: Bojana Jovanović

Nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević osuđen je na tri godine zatvora, a službenici Aleksandar Vučetić i Ljiljana Mlađen na po dve godine i četiri meseca. Osuđenima je zabranjeno vršenje poziva pet godina nakon što odsluže kazne, saopštio je danas beogradski Viši sud.

Privatizacija „Tehnohemije“ jedna je od 24 sporne privatizacije koje je istraživao Savet za borbu protiv korupcije i čije rešavanje je od domaćih organa tražio Evropski parlament.

Preduzeće za proizvodnju i trgovinu hemijskim proizvodima „Tehnohemija“ prodato je na aukciji 2003. godine. Kupac se po ugovoru obavezao da će u narednih godinu dana investirati oko 29 miliona dinara, za šta je Agenciji dostavio bankarsku garanciju izdatu na osnovu novca koji se nalazio na njegovom bankovnom računu.

Kupac Risto Gojković, međutim, kasnio je sa investicijom, piše u optužnici. Ovo je konstatovao sektor koji kontroliše ispunjenje ugovora u svom izveštaju koji je dostavio Komisiji za predlaganje mera po izvršenoj kontroli. Komisija među čijim članovima su bili Đorđević, Vučetić i Mlađen trebalo je da donese odluku o tome da se bankarska garancija naplati ili produže rok za investiranje, navodi se u optužnici.

Umesto toga, njih troje prihvatili su kao investiciju polovinu nedovršene kuće sa bazenom od oko 740 kvadrata koju je Gojković prodao „Tehnohemiji“. Budući da je odlučeno da je Gojković ispunio ugovornu obavezu, njemu je vraćena bankarska garancija. Time mu je pribavljena imovinska korist u iznosu od 25 i po miliona dinara, navodi se u optužnici.

Agencija za privatizaciju je 2008. raskinula ugovor o prodaji „Tehnohemije“ zbog neizvršavanja investicione obaveze.

KONAČNA PRESUDA?????

Presuda za jednu od 24 sporne privatizacije - Osuđeni odgovorni zbog zloupotreba u Tehnohemiji

Specijalni sud u Beogradu osudio je u sredu (7. marta 2018. godine) na dve i po godine zatvora bivšeg direktora Agencije za privatizaciju Miodraga Đorđevića i još dvoje njegovih saradnika za zloupotrebe službenog položaja u vezi sa prodajom Tehnohemije 2005. godine.

Pored Đorđevića, osuđeni su članovi Komisije za kontrolu ugovora o prodaji iz Agencije Aleksandar Vučetić i Ljiljana Mlađan na po dve godine zatvora.

Svima im je izrečena mera zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u roku od pet godina.

Ovo je druga prvostepena presuda, na koju osuđeni, njihovi branioci kao i Tužilaštvo za organizovani kriminal imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Prvom presudom koju je prošlog leta ukinuo Apelacioni sud, Đorđević je bio osuđen na tri godine zatvora, a Vučetić i Mlađanova na po dve godine i četiri meseca zatvora.

Tehnohemija je, inače, jedan od 24 slučaja privatizacija koje je kao sporne označio Savet za borbu protiv korupcije.

Đordević, Vučetić i Mlađan osuđeni su jer su prilikom kontrole ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o prodaji koji je Agencija zaključila sa kupcem preduzeća Tehnohemija, kupcu Ristu Gojkoviću pribavili imovinsku korist od 25,59 miliona dinara, ne vršeći kontrolu izvršenja obaveze iz ugovora o prodaji.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je oslobađajuću presudu nekadašnjem ministru privrede i privatizacije Predragu Bubalu i ostalim optuženima za zloupotrebe prilikom prilikom prodaje paketa državnih akcija u Luci Beograd preduzeću "Vorldfin" iz Luksembruga 2005. godine.

Kako javlja RTS, istom odlukom naloženo je da se suđenje Bubalu i ostalima ponovi pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Apelacioni sud je zaključio da je osnovana žalba tužioca za organizovani kriminal i naveo da mu je "nejasan i neprihvatljiv" zaključak prvostepenog suda da nema krivične odgovornosti odgovornih lica Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda u slučaju "Luke Beograd", pa da to znači da nema ni odgovornosti Predraga Bubala.

Pored Bubala u postupku će se zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja ponovo suditi izvršnim direktorima Agencije za privatizaciju Miodragu Đorđeviću i Goranu Mrđi, direktoru Centra za tržište kapitala Alekseju Misailoviću, direktoru Akcijskog fonda Aleksandru Gračancu i direktoru Sektora za analizu, pripremu i organizaciju prodaje u Akcijskom fondu Jasmini Dragutinović.

Takođe, ponovo će se suditi i bivšem direktoru Privrednog društva "Luka Beograd" AD Miroslavu Drobcu i bivšem finansijskom direktoru tog privrednog društva Dušanu Kosovcu.

Suđenje Bubalu i ostalima počelo je u julu 2014. godine, kada je bivši ministar negirao optužbe za zloupotrebu službenog položaja.

Luka Beograd je jedan od predmeta na takozvanom spisku 24 sporne privatizacije. Biznismen Milan Beko ju je preuzeo 2004. i 2005. godine.

Traži se kupac za Industriju motora Rakovica

Država Srbija proglasila prodaju iz stečaja jednog od nekadašnjih najvećih proizvodnih giganata u bivšoj Jugoslaviji. Procenjena vrednost 2,93 milijarde dinara za sedam pogona, magacine i skladišta površine 75.997 kvm

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:792503-Trazi-se-kupac-za-Industriju-motora-Rakovica

Viši sud u Beogradu osudio bivšeg direktora „Jugoremedije“ Jovicu Stefanovića
Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu osudilo je bivšeg direktora „Jugoremedije“ Jovicu Stefanovića na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.

Istom presudom, privredna društva „Jaka 80“ Radoviš u stečaju i MD „Nini“ DOO Niš u stečaju obavezna su da plate imovinsku koristi koja im je pribavljena izvršenjem krivičnog dela.

„Jaka 80“ obavezna je da plati 682.632.589 dinara, a MD „Nini“ DOO Niš 183.447.070 dinara u korist budžeta Srbije u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stefanović na ime troškova krivičnog postupka mora da plati sudu 2.081.228 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Preostalo troje okrivljenih u tom predmetu – Zlatko Marković, Olga Antić i Dobrica Živković – oslobođeni su optužbe i oni neće morati da plate ni sudske troškove. Sve stranke u ovom krivičnom postupku mogu se žaliti Apelacionom sudu u Beogradu.

Šokantno pismo Verana Matića o ubistvu novinara

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara objavio je na portalu javniservis.net pismo povodom ubistva novinara Večernjih novosti Milana Pantića. Pismo prenosimo u celosti.

"Kroz sve privatizacije tokom demokratskih promena od 2000-tih na ovamo, vidi se odnos države (pojedinaca u njeno ime, kao nosioca političke vlasti u tom periodu) prema narodu i društvu u celini. Imajući u vidu pretežno negativnu konotaciju pomenutog odnosa, postavlja se pitanje da li je taj pojedinac u tom momentu bio jači od države?

Bio je nedodirljiv za onu državu i za onu vlast, toliko je jasno. Ali je daleko veća misterija to što je nedodirljiv i danas. Što je ostao nedodirljiv i za sadašnju državu, za državu koja je osnovala Komisiju za rasvetljavanje ubistava novinara, dakle i ubistva Milana Pantića. To je ono sa čime niko od nas u Komisiji ne može da se pomiri.

Ako uradimo novinarsku analizu, sa svim ovim saznanjima do kojih smo došli (a kroz sve ovo sam kao novinar dobrim delom naučio i policijski posao), donekle shvatam kako inspektori i policajci razmišljaju i kako rešavaju najteže slučajeve. Priznajem da doskora nisam prihvatao i mogao da shvatim da i pored toliko informacija i, po mom mišljenju, dokaza, pojedini slučajevi, pa i ovaj, ne dočekaju sudski epilog odnosno ne uđu u sudsku proceduru.

Materijalni dokaz je ključna stvar. Kako doći do te činjenice kada imate sve ostale segmente neophodne za procesuiranje? Znate motiv, znate naručioce i znate izvršioce, ali ne možete dalje… Shvatio sam da je prvi kontakt sa slučajem, ili kako se to stručno zove, uviđaj prilikom izvršenog krivičnog dela, jedna od najvažnijih stavki bilo kog slučaja, pa i ovog. Kako doći do materijalnog dokaza nakon ovako, slobodno mogu reći, amaterski urađenog uviđaja prilikom izvršenja krivičnog dela ubistva Milana Pantića pre tačno dvadeset godina.

Da li je dovoljno doći do saznanja ko je tajno pratio Milana u selu, par dana pred likvidaciju ?

Da li je dovoljno saznanje ko je stajao ispred zgrade ubijenog Milana, opservirao ga i tajno pratio, i na kraju izvršio samu likvidaciju?

Da li je dovoljno znati motiv ubistva Milana Pantića?

Da li je dovoljno znati ime osobe koja ga je ubila, organizacije, kriminalne grupe koja je sve osmislila?

Da li je moguće da je moćan pojedinac iz tadašnje, tzv. demokratske vlasti (Vlade), mogao poslati telefaks postupajućem sudiji u Kragujevcu, sa naređenjem da donese presudu po tim direktivama, a da je samo ročište – potvrda poruke iz tog telefaksa i takve odluke, kojom se privredni gigant o čijoj privatizaciji je pisao kolega Pantić, što je bio neposredan povod za njegovo ubistvo, oslobodi plaćanja računa za potrošeni gas (u vrednosti od 12 miliona dolara)?

Da li je dovoljno da lice u sudskom postupku prizna da je dobilo novac da završi započetu privatizaciju, da mu se nađu sviftovi uplata transakcija za navedeno činjenje, tom prilikom ošteti državu i na kraju ostane neosuđen? (Uzgred, to lice je odbilo da bude testirano poligrafom za učešće u slučaju ubistva kolege Pantića.)

Da li je dovoljno da u to vreme postupajući tužilac odbaci sve u vezi tog predmeta i time abolira sve učesnike da čak ni Tužilaštvo za organizovani kriminal ne može, ne želi ili iz nekog drugog razloga ne može da ga ponovo pokrene, iako mu je 2013. godine dostavljena dopuna sa novim dodatnim materijalnim dokazima od svedoka koji je i dao svoj iskaz u tužilaštvu?

Da, ono što je pisao i ono što bi tek pisao o privatizaciji Cementare Novi Popovac u Paraćinu koštalo je života Milana Pantića.

O 24 privatizacija, policajac koji je to istrazivao...

Na današnji dan pre deset godina, osnovana je tzv „Radna grupa MUP-a za 24 sporne privatizacije“. Reč je o spornim privatizacijama pančevačke Azotare, Poljoprivrednog kokmbinata Beograd i drugih.

Bivši član Radne grupe Siniša Janković kaže da je predizborno obećanje Aleksandra Vučića pre deset godina bilo da će se izboriti protiv kriminala i korupcije.

Kako kaže, grupu su činili provincijski ispektori, i nije unapređena borba protiv korupcije, već sama korupcija.

„Očajnički se traži hapšenje. Radna grupa radi, nema hapšenja. Biće brzo. Pa, biće šipak brzo! U crtanom filmu možete brzo da uhapsite tako nešto veliko i ozbiljno. Treba ozbiljan rad. Ali mi u Radnu grupu ulazimo sa mirazom, mi dve godine pre toga smo počeli provere regresiranog đubriva kada smo dobili debele packe, debele kritike, i ja sam se doveo na ivicu toga da budem sankcionisan“, kaže Janković.

Bivši inspektor MUP Srbije i član Radne grupe Radivoje Milović kaže da ne zna šta je bilo sa prijavama koje su predali Tužilaštvu za organizovani kriminal.

„Znamo samo šta je bilo sa članovima konzorcijuma, učesnicima privatizacije. Znamo da su ostali čestiti i večno bogati“, ističe on.

Ars Vivendi ::

Na današnji dan pre deset godina, osnovana je tzv „Radna grupa MUP-a za 24 sporne privatizacije“. Reč je o spornim privatizacijama pančevačke Azotare, Poljoprivrednog kokmbinata Beograd i drugih.......

 
Jedan od bivših čelnika BIA, sada je, čini mi se, u diplomatiji, rekao je da se kod nas borba protiv korupcije i kriminala svodi na tri tačke:

1. Politička promocija, podizanje rejtinga onih koji se "bore protiv kriminala".

2. Obračun sa političkim protivnicima i

3. Zamajavanje naroda.