Kako pametno investirati 10000 u Srbiji?

Ako uzmem kredit?


Resili da me ubace za kredit, a ja ne vidim nista drugo sem proizvodnju eko hrane :)
KOji su rizici, i da li da uopste to i uradim
Hvala

kako mogu da rese da te ubace za kredit?
proizvodnja eko hrana je dobra ideja, a ako imas varijantu da to plasiras ni proizvodnja papirnih kesa nije losa (pocetni troskovi su nesto jaci od 10.000,00 evra, za 30-40%)

Verovatno da je neko video moju zelju i volju i resenost da volim da radim, a ne da sedim i da se predajem, to je odgovor, kako su neki resili da mi zavrse kredit na 5 godina.

Razmisljam o hrani, eko hrani, samim tim sto ce biti mesovito preduzece, znaci ino partner , mislim da je to najbolja odluka, jer vec sad dok samo traju dogovori sta i kako, imamo par proizvoda koji bi bili novi na nasem trzistu, sem onoga sto bi ovde proizvodili.I mislim da po nekim prvim proracunima, 10.000 je mnogo, ali ne moze manje po ovim uslovima,koje sam dobila kao predlog .

Proizvodnja jeste spas, za nasu privredu i jako sam zagrejana za ovu ideju.Papirne kese mi nisu toliko inspirativne,i kreativne, a hrana je cudo.
Hvala na predlogu u svakom slucaju, plasiranje je reseno pitanje,tako smo i dosli do toga zasto ne bih onda ponudila trzistu pravi proizvod.

Ma svalis sve u dve tri likvidne hartije i ili ces bez motike za 5 godina vratiti kredit i zaraditi, ili ces pak gubiti zivce kao i svi mi :)

Pitate se gde je tu ekologija, pa ne trosis energente i ceo posao je potpuno ekoloski prihvatljiv, a ako se berza strmekne nalozi se mogu koristiti i u wc-u :twisted:

Dobro, jesam se nasmejala,jer je odgovor duhovit, ali mislim da je tema postavljena da cujem par dobrih odgovora, ne verujem da je jako smesno da se berza poremeti pa da se papir koristi za potrebe wc/a

otkup i skladistenje i eventualno reciklaza raznih vrsta ulja.npr motorno..itd,to je posao koji ce tek doziveti ekspanziju za koju godinu.a koji je razlog da ne budes medju prvima?

Sve u zavisnosti ko sta voli, ako volis prirodu najbolje je kupiti imanje i poceti sa stadom ovaca ili koza to je jako profitabilno. Uzgoj lekovitog bilja, za taj novac se moze kupiti puno zemlje koja zadovoljava kvalitet za uzgoj lekovitog bilja , seme i sadnice se takodje mogu nabaviti za iste pare + napraviti skladiste od dasaka pokriveno za susenje bilja.
Za gradske varijante biznisa ovo su male pare, veliki broj masina prelazi 10 pa i 15 000 evra + repromaterijal - jedino nabaviti masinu za pakovanje secera... i pakovati na manje ona je oko 5 000 evra , a ostane para za robu.

EVO OVDE JOŠ NEKOLIKO IDEJA:
https://www.aikb.net/f1-akcije-fun-club

.

Nov sam da ovom forumu i drago mi je da sam ga otkrio jer ima dosta korisih stavki.
Zelim da pokrenem svoj biznis, tacnije prodaju na internetu obuce i odece ali poznatijih marki tj. brendiranu garderobu sa dobrom korisnickom podrskom. Gde ce kupci besplatno dobijati robu ako im neodgovara besplatno je i vratiti i sl. Imam dosta ideja.

Za pocetak me zanima osnovno pitanje - Kako doci u posed takve garderobe, gde je kupiti na veliko? Da li je uvoznik Delta ili neko drugi? Ima li neko iskustva sa ovim?

Moja osnovna prednost bi bila CENA artikala.Znaci nemam nikavih troskova iznajmljivanja radnje, poreza na sve i svasta koje imaju radnje u shopping molovima.

Nesto tipa zappos.com ili zalando.com koji imaju enormne prihode u Americi i Evropi.

Unapred zahvalan!

Jednostavnije je da im nekako podeliš lovu
(najbolje keš) pa nek sami traže gde i šta će kupiti. To je skoro isto kao i da
im besplatno daješ robu a nema rizika da će uzeti nešto što im ne odgovara pa
onda morati da to besplatno vraćaju.

Nisi upravu... jel oni kad dobiju paket moraju da plate ili su vec platili kred. karticom ,,, uostalom to i nije bilo moje pitanje. vec kako kupiti i kod koga robu na veliko za preprodaju

14 načina na koje najveći skeptici čuvaju svoje bogatstvo

1. Oružje i municija
Sposobnost oružja i municije da se skladište čine ih privlačnom opcijom po njihovim sopstvenim merilima. Prema ammo.net, cena Remingtona 223 (u pitanju je puška) porasla je 224 % od 1999. do 2011. - znatno iznad stope inflacije.

Trgovina oružjem je skočila nakon izbora Baraka Obame u iščekivanju strožih zakona o kontroli oružja.

Wall Street Journal izvestava da se sličan podsticaj prodaje očekuje u slučaju predsednikovog reizbora, a takođe ističe da snabdevanje oružjem nije zadržalo korak sa potražnjom.

2. Kanadske obveznice
Prema Financial Post-u, kupovine kanadskih obveznica iz inostranstva dostigle su rekord od 16,7 milijardi dolara u maju 2012.

Jeff Herold i Maria Berlettano, portfolio menadžeri fiksnih prihoda u J.Zechner Associates, ukazuju da su centralne banke zabrinute zbog njihove izloženosti Evropskoj dužničkoj krizi pa su se zbog toga okrenule kanadskim obveznicama kao sigurnom utočištu. Kanadske obveznice su zadržale AAA rejting.

3. Obradive površine
Obradive površine su privlačno sigurno utočište za investitore zbog svoje ograničene ponude i stalne potražnje.

Tom Eisenhauer, predsednik Bonnefield Financiala, primetio je da je poljoprivredno zemljište konzistentnija zaštita u brbi protiv inflacije od zlata.

Simon Black je sugerisao da je poljoprivredno zemljište otporno na inflaciju zbog potražnje za hranom, koja ne ide nikuda osim na gore.

John Taylor, iz U.S.Trust's Farm and Ranch division, ostaje veran obradivom zemljištu, čak i nakon ukazivanja da su cene u poslednjih 5 godina nastavile da rastu i da su one zaista otišle iznad njihovog istorijskog proseka.

4. Japanski jen
Wall Street Journal izvestava da su centralne banke širom sveta povećale njihove rezerve jena za 22 % u protekle 4 godine.

Apresijacija japanske valute je veća od očekivane, posebno u odnosu na američki dolar, pa se podstiču tržišna očekivanja da će Japan intervenisati i oslabiti jen.

J.P.Morgan je preporučio kupovinu jena tokom ekonomskih padova jer njegova cena raste, nulto-procentna kamata ohrabruje njegovu konstantu upotrebu kao valutu finansiranja tokom globalne ekspanzije.

5. Satovi
Većina satova nisu neka investicija. Kakogod, oskudni Rolex i Patek Phillippe modeli održavaju ili povećavaju svoju vrednost tokom vremena. George Somlo, vlasnik prodavnice antikviteta u Londonu, smatra je da tokom ekonomske krize "kupovina antičkih ili starinskih ručnih satova i džepnih satova uvek dobra investicija".

Eric Engh, operater na sajtu Old Watch, napominje da "kad se jednom proda sat, stvara se još već potražnja za njim i cena značajno raste".

6. Drvo
Iako neki možda veruju da je drvo vezano za stambeno tržište, drvo ima istoriju jake zaštite protiv inflacije. Larry D. Spears piše da se vrednost drveta povećava u proseku za 22 % godišnje , u poređenju sa inflacijom koje je u proseku 9,2 % od 1973. do 1981.

R. Dennis Moon, generalni direktor u U.S. Trust-a, ima klijenta u Long Islandu koji ulaže 50 miliona dolara u drvo.

7. Poštanske marke
Priručnik Personal Wealth Management-a navodi da pošranske marke imaju jednu od "najboljih i najdužih evidencija stabilnosti i uspeha" među fizičkom imovinom. Iako krhke, stare marke zadržavaju svoju vrednost kao kolekcionarski automobili ili retki stripovi.

Bill Gross ima kolekciju markica čija je vrednost procenjena na 10 miliona dolara, od kojih su neke date na aukciju u dobrotvorne svrhe.

8. Skandinavske obveznice
Prinosi na Švedske, Norveške i Danske obveznice su pali zbog povećane potraćnje izazvane krizom u evrozoni i potragom investitora za sigurnim utočištima.

DNB, Norveška banka, je čak razvila nove vrste obveznica kako bi zadovoljila povećanu inostranu potražnju.

Rob Stewart, šef fiksnih prihoda i valuta u Rothschild Wealth Managementu, naglašava da su Švedska, Norveška i Danska sigurna utočišta čije će obveznice verovatno ostati na ceni.

9. Umetnički radovi
Mei Moses indeks, koji prati cenu umetničkih radova, je pobedio S&P 500 šest puta tokom protekle decenije.

Od 2009., Shotheby-jeve akcije su skočile sa 6.47 na trenutnu cenu od 30.58 , kao odraz "bikovskog" za umetničkim delima.

10. Dijamanti
Alan Landau, generalni direktor Novel Aset Managementa, izjavio je na televiziji Bloomberg da su dijamanti "odlično sigurno utočište".
Iako manje likvidni nego zlato, Landau primećuje da dijamanti takođe imaju manje nestabilnu cenu i postali privlačno sigurno utočište pogotovo ako se gleda u svetlu jačanja dolara prema evru u proteklom periodu (cena dijamanata je izražena u dolarima).

11. Pića, vina
Asteci su načinili intenzivnu upotrebu kakao zrna kao formu valute u njihovom sistemu trampe. Isto tako, Amerikanci - koji su bili među svetskim liderima u kozumaciji alkohola po glavi stanovnika - koristili su viski kao sredstvo razmene.

Knjiga "SWAG" uključuje vino zajedno sa srebrom, umetničkim delima, i zlatom kao investicionu mogućnost odbrane od inflacije.

Peter Luzer, direktor Wine Investment Funda, očekuje godišnji povraćaj u rasponu od 12.5 do 14 %.

12. Japanske obveznice
Prema Wall Street Journalu, strani investitori drže veći procenat japanskog duga nego ikad od 1979.

Monetarni prilivi u japanskim obveznicama su zasnovane na njihovoj percepciji kao sigurnom utočištu, mada je Japan opterećen sa neodrživim odnosom duga prema bruto domaćem proizvodu i prinosi obveznica ostaju na niskom nivou.

13. Retke kovanice
Nedostatak retkih kovanica održava njihovu vrednost. Cena za St. Gaudens zlatni novčić od 20 dolara iz 1907. godine se kretala se od ispod 2.000 dolara pre recesije do 2.720 dolara ovog oktobra. Simon Black napominje da za razliku od zlata ili srebra, čije količine mogu da varijaju, količine retkih novčića ne mogu da se povećavaju - što im omogućava da posluže kao pouzdano čuvaju vrednost.

14. Crni orasi
Jimu Grantu iz Grant's Interest Rate Observera više ceni investicije u stabla crnih oraha nego u obveznice. On procenjuje da se sadnica od 5 dolara može pretvoriti u drvo od 1.000 dolara za 25 do 30 godina.

Evo da se malo ukljucim,ulaganje u antikvitete mi nije strano,narocito u slike,medjutim,postoji puno faktora koji uticu na potencijalnu zaradu...
Potrebno je izuzetno znanje o slikarstvu i o antikvitetima,treba biti uporan jer kupovina u antikvarnicama je opterecena ogromnim marzama, samim ti vasa potencijalna zarada je znatno manja...dakle pijace ,bazari,buvljaci,oglasi...morace se ustati puno puta ,veoma rano da bi se nesto dobro pazarilo.
Recimo kod namestaja,nije vazna starost,vec rad,pripadnost stilu i mesto izrade,koja je radionica to uradila...
Kupiti zidni sat mozete bilo gde,ako kupite neispravan,morate znati gde ga i za koje novce mozete popraviti...
Medjutim,ako kupite stojeci sat,visok dva metra,platicete ga...ali takvih satova je jako malo i posadovalo ga je samo par izuzetno bogatih porodica...znaci veom su retki i moze se ocekivati dobar profit...
Sto se slika tice u Srbiji ,takodje treba voditi racuna o originalnosti dela...dali je slikar bio politicki IZDIGNUT,pa posle promena padne...trebalo bi voditi racuna i o MALOBROJNOSTI slika,recimo slike Save Stojkova su meni veoma drage ali ih ima uzasno puno i nerealno je ocekivati da ce za 20 godina vredeti BOG ZNA KOLIKO...retka a skupa dela na nasim prostorima koja SE MOGU KUPITI JOS OD KOLEKVIONARA ,Aa po meni bi mogla vredeti podoste za 20 -30 godina,LUBARDA,UROS PREDIC...Paja Jovanovic,Sumanovic i Nadezda Petrovic se ne mogu naci ili se mogu naci vrlo tesko..
Licno po meni nije lose kupovati Graovca,mogao bi se ocekivati dobar benefit,dugorocno,samo znam da je cesto falsifikovan i treba dobro paziti.
Licno,prilikom kupovine takvih stvari gledam da mi ima i upotrebnu vrednost,tj da ga obesim negde u kuci na zid.

Posomljavanje kao izvor profita na dugi rok
Licno sam o tome razmisljao pre nekih 5-6 godina,znao sam veoma malo,poceo da citam,razgovaram s ljudima....
Bacio sam oko na jedan potez gde je bilo oko 25 ha zemlje ,skromnijeg kvaliteta i dosta zapusten...
Predpostavio sam da bi cena mogla biti umerena,poceo sam da kupujem...prvo sam kupio 5 hektara...
To sam posumio topolom,pre toga sam otisao na institut i naleteo na prave ljude...
Ophodnja topole je 20 godina i prinos po hektaru moze biti od od 15 -20 hiljada evra...
Zarada jako zavisi od odrzavanja,kvaliteta zamlje...ili bolje receno od nege...
Drvo je industrijsko i lako se proda jos pre sece...cena f klase a to je najbolje je preko 7000 dinara.
Prilikom odluke da se investira ovde ,trebalo bi znati da pokrajina Vojvodina raspisuje konkurs i dodeljuje besplatne sadnice i daje subvencije 8000 din godisnje po hektaru za odrzavanje i to prvih pet godina...
Osim toga,trosak sadnje hektara ukoliko sve platite ,tj nemate svoju mehanizaciju,je oko 300 e,posle toga imate zalivanje i minimum 3 puta godisnje tanjiranje da biste ocistili od trave,jer vas kontrolisu iz pokrajine i morate to drzati cisto...
Ceka vas jos dosta,dosta posla do sece,ali se isplati...
nastavak sledi.

Ja bih ovde dodala i stare knjige....

Odlicna tema, pohvale za pokretaca a i za Bobija sa prakticna objasnjenja.

Da nastavim o posumljavanju...
Postoje mnogi pobornici sadnje nove vrste drvete,zove se PAULOVNIJA,mozete videti na netu o tome,licno ja nisam ulazio u pricu iako je najbrza sto se tice rasta ,ali zbog teskog nabavljanja sadnica,izuzetne osetljivosti,kao i enigme kome i za sta prodati,kao i za koje pare,nisam usao u tu avanturu.
Osim topole,koje je dosta izdasna i lako se proda a i mogu da dozivim da vidim plodove tog posla,odlucio sam se i za crni orah,koji je kolega pomenuo.
Za pocetak sam sadio 1,2 ha,uspeo sam preko pokrajine dobiti besplatno sadnice,ali 50 cm,sto je jako mukotrpno za podici,a zahteva dosta para i nege,ali za vece sadnice bi mi po komadu trebalo 400-500 dinara sto je ogroman trosak.
RECICU KOGA ZANIMA DA JE OVO VRLO OZBILJAN POSAO I KO MISLI DA ZABODE SADNICU I DODJE PA ODSECE I DOBIJE PO KUBIKU 1000E,NEKA ODMAH ZABORAVI.
Crni orah je klon divljeg oraha i on se gaji izricito za drvni sortiment,ima plod koji nije vredan paznje,
Gajiti orah i kao vocku i kao potencijalni materijal za industriju,nije realan.
OPHODNJA CRNOG ORAHA JE 80 GODINA,DOBROM NEGOM SE TAJ INTERVAL MOZE SKRATITI,dakle tesko je da cete uzivati plodove svoga rada....
Crni orah ima jako ostar koren i duboko ide tako da moze da se sadi i u posnija zemljista,sto za topolu ne vazi.

...ZA posnija zemljista je karakteristicno i da se mogu lakse nabaviti,kao i po nizoj ceni,glupo bi bilo saditi sumu u prvoklasnoj backoj zemlji za koju je karakteristicno da je skupa,posebno u vecem komadu,a da podizete sumu u razbacanim delovima je lose jer je potrebno da se pomerate od komsije i time jako puno gubite.

Ostali tvrdi plemeniti liscari su i Poljski Jasen,Sibirski brest....o njima ne znam previse,ali znam da brest brzo raste i da je dobar za loyenje.

Divlja tresnja,je takodje plemeniti tvrdi liscar i jako je na ceni,cena isto oko 1000e i ima primenu u proizvodnji parketa i ekskluzivnog nemestaja....
izuzetno interesantno drvo,i nju su delili od strane pokrajune besplatno,OPHODNJA JE 60 GODINA.

Hrast,je najizdasniji i trpi sve vrste zemljista,izuzetno je otporan i tesko ga je formirati,kada ga formirate,posle par godina,ne trazi skoro nista,cenu mozete predpostaviti a ophodnja je preko 100godina...zahvaljujuci njemu i Mariji T
ereziji IMAMO VOJVODINU sa ovako plodnom zemljom kao sto imamo...on popravlja strukuru zemljista rapidno....

...Sto se tice topole i paulovnije,plodove svoga ulaganja cete verovatno ubirati,crni orah,poljski jasen,divlja tresnja a posebno hrast..ce biti za nekog drugog...eto dobre prilike i da ljudi koji nisu preterano imucni pomognu svojim naslednicima i njihovim naslednicima,
Evo lepe prilike da za 100 godina neko pomene vase ime i mozda kazu BOBIJEVA SUMA,moze biti da ce i neko loviste dobije ime po vama...
I


I ZA KRAJ POGLEDAJTE NA DNU SVAKOG POSTA KOLEGE CRAZY, STA PISE...


PS SUTRA JE U AP VOJVODINI POTPISIVANJE UGOVORA ZA POSUMLJAVANJE ZA OVU GODINU...ZA OVU STE ZAKASNILI A ZA SLEDECU SE SPREMITE,DA DUGOROCNO ULOZITE I DA BUDE SVIMA DOBRO.

Boby, a sta kazes za "slonovu travu"?

Ne znam sta je to...ajd pisi...jel to ono za bio-masu?

Boby ::

Ne znam sta je to...ajd pisi...jel to ono za bio-masu?

jeste to je, bio neki prilog na rts-u slonva trava rts

meni deluje zanimljivo ovaj detalj "за култивацију деградираног земљишта" a takvog ima podosta u srbiji.

video sam to iu Madjarskoj,ima deset godina...mislim da za to ne moze ledina ,mora makar 3. klasa zemlje.

Bobi, mani se slonova i nj. travki, daj reci kako prolaziš sa Ćurkama i Patkama, koja je tu zarada?

Sneki ::

Bobi, mani se slonova i nj. travki, daj reci kako prolaziš sa Ćurkama i Patkama, koja je tu zarada?

Pa mozes da mislis,kada je hrana ,mislim za te pticurine,porasla 40 posto,proizvpdjaci ukinuli 60 dana rok za placanje, OVAJ TVOJ PRETI KAKO SE CENA HRANE DIZE SPEKULANTSKI...a plus narod nema para...ali ide nekako ja imam veliku proizvodnju i uredan sam platisa pa kad jedan dobavljac zasere,javi se 5 novih,tako da prolazi nekako,a i konkurencija mi se rasipa.
Na prolece hocu da povecam proizvodnju za 10000 kom godisnje...idem po sajmovima ,pokusavam da pratim trendove...BITKA....
,,,O NAPLATI ME NEMOJTE PITATI.

Citat :

ZAGREB, Hrvatska, zbog ulaska u Evropsku uniju, uvodi red među proizvođačima rakije, pa čak i oni koji je proizvode za sopstvene potrebe moraju biti registrovani.

Registracija znači plaćanje godišnjeg paušala koji za kotao do 100 litara iznosi 100 kuna ili oko 13,3 evra.
Za sopstvene potrebe može se maksimalno proizvesti 50 litara. Za svaki litar iznad toga potrebno je platiti akcize i porez na dodatu vrijednost.
Ko bude uhvaćen u kršenju ovih odredbi mogao bi da plati kaznu u rasponu od dvije hiljade do milion kuna ili od 266 do 133 hiljade evra.

„Dosta su visoke kazne i moja je preporuka svim malim proizvođačima da to uplate i onda su riješili sve probleme jer kazna je tolika da se neće oporaviti. Narednih 300 godina da peku rakiju neće moći da zarade za tu kaznu“, rekao je Davorin Škoflek iz Udruženja proizvođača rakija iz voća, prenose agencije.

U Srbiji nema boljeg ulaganja dok ne udjemo u EU u pecenje rakija.
Nema rok trajanja, sto je duze lagerujete to bolje.
Uvek ima svoju minimalnu cenu od 10 eur za litar.
Ne gubi na vrednosti. Ne reaguje na inflaciju.

Momir ::

U Srbiji nema boljeg ulaganja dok ne udjemo u EU u pecenje rakija.
Nema rok trajanja, sto je duze lagerujete to bolje.
Uvek ima svoju minimalnu cenu od 10 eur za litar.
Ne gubi na vrednosti. Ne reaguje na inflaciju.

kad je jednom probas, gotov si, kad pusti pipke ima da popijes sve!!! Lagerovao pradeda, deda popio sve,lagerovao deda,cale popio sve, sad cale ne lageruje nego omak pije....

Boza Belex ::

Momir ::

U Srbiji nema boljeg ulaganja dok ne udjemo u EU u pecenje rakija.
Nema rok trajanja, sto je duze lagerujete to bolje.
Uvek ima svoju minimalnu cenu od 10 eur za litar.
Ne gubi na vrednosti. Ne reaguje na inflaciju.

kad je jednom probas, gotov si, kad pusti pipke ima da popijes sve!!! Lagerovao pradeda, deda popio sve,lagerovao deda,cale popio sve, sad cale ne lageruje nego omak pije....

Imam ja sljivovicu bez trunke secera za 4 evra po litru. U pitanju je par stotina litara. Da li da je cuvam ?

Nova pomama po Srbiji, gajićemo lešnike i tartufe!

Engleska firma Geen Laboratories navodno seljacima nudi zasade lešnika u čijem korenu je micelijum tartufa, tako da sadnice trba samo zasaditi i posle 3 godine brati lešnike i tartufe. Navodno engleska firma odkupljuje sav rod. Kilo lešnika je trenutno 5 evra, a tartufa 500.
Sa plantaže od zarada od tartufa i lešnika bi godišnje iznosila 5000 evra.

Ne znam samo koliko treba platiti za svaku sadnicu....

http://www.greenlaboratories.net/green-lab-investicioni-fond-ulaganja-u-poljoprivredu.html

Da besplatne sadnice ali ti uzimaju 30% posto proizvodnje u narednih 20 godina i ugovorom moras njima davati (prodavati) rod.
Kupis sadnice po 2e i sam svoj gazda...

Ceras ::

Da besplatne sadnice ali ti uzimaju 30% posto proizvodnje u narednih 20 godina i ugovorom moras njima davati (prodavati) rod.
Kupis sadnice po 2e i sam svoj gazda...

A gde ima tih sadnica po 2 evra ? Ozbiljno pitam.
Da li su kvalitetne, sertifikovane, oplemenjene, ... ?

Popaj ::

Ceras ::

Da besplatne sadnice ali ti uzimaju 30% posto proizvodnje u narednih 20 godina i ugovorom moras njima davati (prodavati) rod.
Kupis sadnice po 2e i sam svoj gazda...

A gde ima tih sadnica po 2 evra ? Ozbiljno pitam.
Da li su kvalitetne, sertifikovane, oplemenjene, ... ?

Odgovor na PM.

Niti jedan lesnik ne rodi posle toliko vremena,to su bajke,ili rodi 2 komada,JA SAM o TOJ PRICI RAZMISLJAO PRE 10 GODINA.
Vrlo je vazno da bude sadnica a ne zbun,kasnije cete imati nenormalne troskove ukoliko bude zbun.

To je ozbiljan posao,nije sala.CERAS,pisiti ovde,zasto na pm?Tema je ok pa udrite.

Vinogradari Srbije se žure u Evropsku uniju

Srbija sada raspolaže sa trećinom ili polovinom zasada koliko joj treba i vinogradari se žure, jer će ulaskom u EU biti ograničeni podizanjem novih zasada.
Zbog ove ograničenosti EU, treba sada podizati nove zasade, ali i voditi računa gde ih podizati da bi dobili najbolji kvalitet, sugerisao je Jocić stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo poljoprivredne stručne službe.

Eto najzad pametne teme.
To je ono sto sam oduvek pricao.
Nema potrebe da forum umre zajedno s berzom.



@Boby

Da si ulozio pre 10 godina u lesnike sigurno bi imao puno para.
Naravno da ne rodi posle 3, cak ni posle 5, ali ko ceka doceka..........

Sad tek citam celu temu, vidim da si vec ulagao.