BRICS (Brazil, Kina, Indija, Rusija i JAR)

BRICS je međunarodna politička organizacija od vodećih ekonomija u usponu, nastala proširivanjem BRIC (Yekaterinburg, Rusija, 2009.) grupe Južnom Afrikom u 2010. Od 2012, njegovih pet članova su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. S izuzetkom Rusije, BRICS članovi su u razvoju ili novo industrijalizirane zemlje.

Od 2012, pet BRICS zemalja predstavljaju gotovo polovinu svetske populacije, s ukupnim nominalnim BDP od 13.6 trilijona US $, i procenjenim 4 US $ trilijona dolara u deviznim rezervama.

Do sada je održano tri samita, godišnje po jedan. Sledeći je za tri dana u Indiji.

Wiki

Od ove, za sada političko-ekonomske unije se očekuje da formira blok koji bi predstavljao protivtežu zapadnim kulturama - EU i SAD, od kojih polako, ali izvesno preuzima primat na globalnoj sceni.

Tema će pratiti ovu grupaciju i ekonomije članica.

Južnoafrička Republika će podržati kineski juan kao svetsku valutu

JOHANESBURG - Vlada Južnoafričke Republike će na predstojećem samitu zemalja BRICS (Brazil, Kina, Indija, Rusija i JAR) poduzeti "određene korake da se smanji supremacija američkog dolara" kao globalne valute, i da sredstvo plaćanja unutar članica postane juan.
Uvođenjem kineskog juana kao sredstva plaćanja u trgovinskoj razmeni sa zemljama BRICS donelo bi afričkom članu mnoge pogodnosti, između ostalog smanjenje troškova i uklanjanje trgovinskih barijera.

Korištenje juana ojačalo bi i poziciju JAR u savezu velikih narastajućih svetskih ekonomija, jer bi Južnoafrička republika postala na taj način "vrata" zemljama BRICS za ulaz na ogromno tržište afričkog kontinenta.

Po izveštaju najveće južnoafričke banke "Standard Bank" najmanje 100 milijardi dolara u bilateralnoj trgovini Kine i JAR biće podmireno u juanima do 2015. godine.

Predstojeći samit zemalja BRICS održaće se 28. i 29. marta u indijskom gradu New Delhiju.
Izvor

Svetska banka dobija konkurenciju?

Nju Delhi -- Međunarodne institucije ne uspevaju da podstaknu rast zemalja u razvoju, izjavio je indijski premijer Manmohan Sing i podržao osnivanje nove razvojne banke.

Nju bi, kako je naveo, vodile članice BRIKS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička republika.

Međutim, predsednik Svetske banke Robert Zelik je ocenio da je plan članica grupe pet mnogoljudnih zemalja u naglom usponu BRIKS o osnivanju zajedničke razvojne banke teško je ostvariv zbog različitih interesa zemalja učesnica.

"Kako ja vidim, Indiju interesuje privlačenje velikog kapitala, Kina je zainteresovana za internacionalizaciju juana. Rusija se, kako smatram, još nije opredelila , dok Brazil ima veliku razvojnu banku", rekao je Zelik, dodavši da u svetu i tako postoji čitav niz regionalnih razvojnih banaka

Ukoliko, ipak, bude osnovana nova razvojna banka koju bi vodile članice BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), Svetska banka je spremna na tesnu saradnju s njom, rekao je Zelik.

Osnivanje banke je "veoma složen posao", tokom kojeg iskrsava mnoštvo teškoća, povezanih pre svega sa povećanjem kapitala i dobijanjem rejtinga međunarodnih agencija, rekao je Zelik.

Najviši zvaničnici grupe BRIKS, okupili su se na samitu u Nju Delhiju i nadaju se da će postići napredak u osnivanju nove razvojne banke, koja će biti slična Svetskoj banci i Azijskoj banci za razvoj, i navode da će ona siromašnim zemljama olakšati pristup sredstvima za razvoj i postaći rast privreda u razvoju, istakao je Sing.

Očekuje se da će članice BRIKS-a na samitu u Indiji postići dogovor o većem obimu medjusobnog poslovanja u domaćim valutama, kako bi se na taj način zaštitile od uticaja fluktuacije vrednosti dolara, kao i o povećanju vrednosti trgovine u okviru bloka sa prošlogodišnjih 230 milijardi dolara na 500 milijardi dolara 2015. godine.

Pomenutih pet zemalja pokriva 45 odsto svetske populacije, četvrtinu ukupne kopnene površine na planeti i četvrtinu globalne privrede, pri čemu ukupna vrednost njihovih bruto domaćih proizvoda iznosi čak 13,5 biliona (hiljada milijardi) dolara.


Izvor

Sudbina evrozone u rukama BRIKS-a

VAŠINGTON, MMF je do sada pribavio 320 milijardi dolara novih finansija u nastojanju da ojača svoj “odbrambeni zid” u borbi protiv dužničke krize u zoni evra.

I to nakon što su mu se u tim naporima pridružile Švajcarska i Poljska.
Izvršna direktorka MMF-a Kristin Lagard je istakla da je dobila obećanja za dodjelu 34 milijarde dolara, uključujući osam milijardi dolara od Poljske i “znatnu sumu” od Švajcarske.
“Osiguranje da Fond posjeduje dovoljno resursa za borbu protiv krize i za jačanje globalne ekonomske stabilnosti u interesu je svih naših članica”, navela je Lagard u saopštenju.
Ona se nada da će osigurati još najmanje 400 milijardi dolara od finansijskih zvaničnika širom svijeta koji se ovog vikenda sastaju u Vašingtonu pod okriljem Grupe 20 najrazvijenijih zemalja i privreda u naglom usponu (G20) i MMF i Svjetske banke, prenijela je agencija Rojters.

Rješavanje pitanja resursa MMF-a je poprimilo novu hitnost, s obzirom na povećane troškove pozajmljivanja Španije i Italije koji su ponovo podstakli bojazan od novog rasplamsavanja krize u evrozoni koja bi mogla da osujeti oporavak svjetske ekonomije.

SAD su odbile da obezbijede nove fondove za MMF, ukazavši da su dale svoj doprinos time što su osigurale dolarsku likvidnost za banke evrozone.
...
Ekonomije u ubrzanom razvoju BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), koje žele veću glasačku moć u MMF-u, tek treba da se izjasne koliki će biti njihov doprinos.
Kina je do sada bila prilično uzdržana po tom pitanju, kao i druge države BRIKS-a, koje se plaše da bi sredstva koja daju mogla da budu iskorišćena za spasavanje evropskih država koje su već pred bankrotom.

“Spremni smo da razgovaramo i razmotrimo razne planove sa članicama MMF-a, u iskrenom i pozitivnom razgovoru”, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Liu Veimin.

Njujork tajms navodi da je trgovinska razmjena između zemalja BRIKS-a u posljednjih deset godina imala prosječan godišnji rast od 28 odsto i da danas iznosi 230 milijardi dolara godišnje.

Konačnu riječ će dati zemlje BRIKS-a, od kojih na neki način sada zavisi i ekonomska sudbina Evropske unije, navode američki mediji.
....
Izvor

“Nema prava – nema keša”, naslov je priloga na ruskoj globalnoj televizijskoj mreži na engleskom “Raša tudej” (RT).
Glasačka prava u MMF zasnivaju se na sistemu kvota, po logici akcionarskog društva: bogate zemlje se više pitaju. Ekonomije u usponu, međutim, nisu još dobile prava koliko im, po udjelu u ukupnoj svjetskoj privredi, pripada. Sada, kada je MMF očajnički potreban novac, očekivanja od zemalja BRIKS su ogromna, ali i one traže nešto zauzvrat.
Izvor

Sve veći vojni budžet Kine prijetnja?

PEKING, Iako vojni budžet Kine iznosi manje od četvrtine američkog, ona je na putu da postane zemlja koja izdvaja najviše novca za odbranu.

Prema pisanju časopisa Ekonomist, Kina će za dvadesetak godina stići SAD.
Koliko god Kina insistirala na mirnom razvoju svoje zemlje, ritam i priroda njene vojne modernizacije izaziva podozrenje, i dok SAD i velike evropske sile smanjuju vojne budžete, čini se da će Kina uspjeti da održi rast svog budžeta od 12 odsto na godišnjem nivou.
Budžet za armiju u Kini iznosi oko dva odsto nacionalnog dohotka, dok je u SAD 4,7 odsto.Ali, tih dva odsto iz godine u godinu je sve veće jer kineski nacionalni dohodak raste vrlo brzo.

Nema nikakve sumnje da Kina ubrzano modernizuje svoje oružane snage, mada nema jedinstvene procjene koliko se u njih zaista ulaže.

Kineski vojni budžet je, piše Ekonomist, gotovo sigurno zabilježio dvocifreni rast u posljednje dvije decenije, a prema podacima istraživačkog instituta SIPRI, izdvajanja su se povećala sa 30 milijardi dolara u 2000. godini na gotovo 120 milijardi u 2010.

SIPRI obično dodaje 50 odsto više na zvanične cifre Pekinga, jer u Kini se čak i neke osnovne vojne potrebe kao što su istraživanje i razvoj ne prikazuju u budžetu.

Uključivanje tih stavki u zvanične podatke ukazalo bi da se ukupan vojni budžet Kine u 2012. godini kreće oko 160 milijardi dolara.

SAD i dalje troše četiri i po puta više novca na svoju odbranu, ali ako se sadašnji trend nastavi, kineski budžet će poslije 2035. godine premašiti američki.

Iako Kina insistira na tvrdnji da je sve što radi sa svojom armijom striktno odbrambenog karaktera, u njenoj taktičkoj doktirni se navodi da će na protivnika udariti prva ako bude morala.

Rast njene vojne moći, kao i razmirice oko teritorijalnih voda sa susjednim zemljama, već su podigle uzbunu u regionu, a SAD su u januaru obznanile promjenu u svojoj odbrambenoj politici – stavljanje naglaska na Aziju.

Ekonomist podsjeća na izjavu šefa diplomatije Kine Jang Điečija od prije dvije godine: “Kina je velika zemlja, druge zemlje su male zemlje, i to je jednostavno činjenica”. Beta

Izvor
Vojna saradnja:
Počeli rusko - kineski manevri

Peking -- Kina i Rusija počele su danas prve zajedničke vojne pomorske vežbe nedaleko od kineske obale, javili su kineski državni mediji.
Ti manevri, koji će trajati šest dana, odvijaju su u Žutom moru, duž istočnih obala Kine, javio je Čajna njuz servis. To su prvi zajednički manevri mornarica te dve zemlje, naglašava se u izveštaju.

U izveštaju Sinhue navodi se da će se vežbe, pored ostalog, odvijati nedaleko od obala grada Đingdao u provinciji Šangdong.

Peking je početkom marta najavio ubrzanje modernizacije vojske kao i povećanje budžeta namenjenog ministarstvu odbrane za 2012. godinu. Kina namerava da na taj način nadoknadi vojno zaostajanje za SAD.

Teritorijalne ambicije Kine izazivaju zabrinutost kod suseda i SAD. Peking, između ostalog, smatra da polaže pravo na više ostrva u južnom i istočnom Kineskom moru u blizini Japana, Filipina i Vijetnama.

U manevrima učestvuje 16 kineskih brodova i dve podmornice dok sa ruske strane učestvuju četiri broda ratne mornarice.

Vojne vežbe koje su "odavno najavile Kina i Rusija imaju za cilj održavanje regionalnog mira i stabilnosti", rekao je novinarima portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Liu Veimin.

Izvor


A ima i problema:
Rusi neće Kini da prodaju avione

MOSKVA, Pregovori Moskve i Pekinga o prodaji najnovije generacije ruskih borbenih lovaca Su-35 su zamrznuti jer Peking hoće da kupi samo ograničen paket ovih letjelica.

Pregovori između dvije države se vode više od 15 godina i sve vrijeme Rusija pokušava da ubjedi partnere u NR Kini o potrebi kupovine velike količine aviona.
Međutim, u NR Kini su više zainteresovani za razvoj domaće proizvodnje aviona, nego za kupovinu gotovih letjelica u inostranstvu.
Ruski proizvođači aviona strahuju da NR Kina želi da kupovinom manje količine Su-35, koristi pojedinačne komponente i uređaje letilice za pravljenje kopija

Zato Moskva odbija dalju prodaju, javila je medijska kuća Glas Rusije. Tanjug
Izvor

Kineski premijer Ven Điabao se dogovorio u petak sa predsednikom Islanda Olavurom Ragnar Grimsonom o zajedničkom iskorišćavnju Arktika, nakon neuspeha pokušaja Pekinga da kupi deo teritorije Islanda.

Pre oko godinu dana, Rejkjavik je odbio da proda bivšem kineskom funkcioneru, iza koje se mislilo, da stoji zvanični Peking, 0,3 odsto teritorije Islanda za 200 miliona dolara.

Posmatrači su tvrdili da je aranžman, pokušaj Kine da nađe izlaz ka bogatstvu Arktika i na taj način legitimiše svoj zahtev na njega.

Činjenica da Arktik interesuje mnoge zemlje je potpuno razumljiva, kaže većina stručnjaka. U bliskoj budućnosti, uticaj Arktika na globalnu ekonomiju će se u velikoj meri izmeniti, izjavio je savetnik Instituta za savremene međunarodne studije Aljona Volohova:

"Intenzivno se topi led, a ruta Severog mora mogla bi da se koristi dosta vremena tokom godine. U budućnosti, ona će generalno moći da se koristi tokom cele godine. Kinezi su veoma zainteresovani da koriste ovu rutu, kako bi trgovali sa Rusijom i ostalim evropskim zemljama."

Postoji još jedan aspekt interesa Kine u Arktiku - bogato izvorište resursa, posebno škriljci. Podela ove "naftne i gasne pite" tek predstoji. To se pre svega odnosi na pet arktičkih zemalja: SAD, Kanadu, Dansku, Norvešku i Rusiju. Aktivnosti u ovoj oblasti mogu doneti zaradu u budućnosti.

BRIKS - Više ne postoji!
Ameri su tu udrugu uspešno sjebali!

Ostaju samo Kina, Rusija i delom Indija.

Oko 20 različitih država zatražilo je pridruživanje bloku, među kojima su Alžir, Saudijska Arabija, Argentina, Bangladeš, Kuba, Egipat, Etiopija, Iran i Vijetnam.

Drugi poput Meksika, Pakistana ili Turske su izrazili interesovanje.

S obzirom na raznolikost kandidata, „teško je videti koji bi kriterijumi mogli da budu za moguće širenje tog bloka“, rekao je za AFP Džon Stremlau (John), specijalista za međunarodne odnose na Univerzitetu Vitvotersrand u Johanesburgu.

Pretorija, koja je radila na uslovima za ulazak u BRIKS, trebalo bi da na samitu podnese predlog zemljama članicama.

Dolazak novih članova mogao bi da promeni geopolitičku ravnotežu bloka. Zajednički je zahtev svih članica BRIKS-a da se postigne raznoteža politička i ekonomska u svetu, posebno u pogledu uticaja SAD i Evropske unije.

Među onima koji se bore za pridruživanje, neke zemlje su tradicionalno nesvrstane, kao što su Indonezija i Etiopija. Ali su neke zemlje otvoreno neprijateljski raspoložene prema SAD i njihovim saveznicima, kao što su Iran i Venecuela.

„Ako se Iran pridruži BRIKS-u, to će očigledno značajno promeniti političku percepciju grupe“, baš kao i u slučaju članstva Saudijske Arabije, ocenili su analitičari.

EDIT: Samo da pomenem REKLAMICE s desne strane ekrana!!
Znate već....

BRIKS je rešio jednoglasno: od 2024. članovi BRIKS će biti - Egipat, Etiopija, Iran, Saudi Arabija, Argentina i Ujedinjeni Arapski Emirati....

"Позивамо британску владу да сарађује у правним и другим процедурама како би се олакшао овај процес, што ће бити тест британске искрености у вези с вађењем колонијалних флека и искупљењем за своје историјске грехе", пише кинески лист близак Комунистичкој партији Кине.

Иницијатива долази након недавног открића да је око 2.000 артефаката из колекције Британског музеја необјашњиво нестало, као и питања зашто су тамошња полиција и поменути музеј одложили објављивање фотографија и детаљних описа украдених предмета.

"Већина огромне колекције Британског музеја од око осам милиона предмета дошла је из других земаља, а значајан део је стечен неадекватним каналима, чак и прљавим средствима. Као резултат тога, Британски музеј је заслужио име највећег светског 'примаоца украдене робе' који излаже 'украдена културна добра'. Другим речима, оно о чему Британски музеј не води бригу и оно што губи и ломи заправо су махом културна добра која припадају другим државама", појашњава "Глобал тајмс".

У Британском музеју се налази око 23.000 кинеских културних артефаката од којих је око 2.000 изложено на дужи период. Тешко је утврдити на који је начин изузетно вредно национално благо напустило ову азијску државу, али већина кинеских колекција је опљачкана током кинеске кризе.

"Све док Британија није у стању да докаже која је збирка стечена легално и поштено, онда матична држава ових колекција има право да тражи њихову репатријацију", истиче "Глобал тајмс".