Crises in EU, USA, Greece, Italy, Spain...

Boby ::

Nazire li se ovo sunce na kraju tunela...?

Ne, talas je krenuo slican cunamiju. Table na kraju trgovanja sve govori.

I ono malo investitora u hartije ima da se ..

NE.

Moguća kriza kao 2008. godine?

BEOGRAD - I ovoga puta finansijska nepogoda stiže iz Sjedinjenih američkih država, kao uostalom i pre tri godine. BEOGRAD - Još jedna ekonomska kriza, sva je prilika, mogla bi da pokuca na vrata svetske ekonomije, a posledično i Srbije.

Prvi put u istoriji kreditni rejting svetskog ekonomskog lidera smanjen je sa AAA, za jedno A, što je ostatak planete već bacilo u brigu.

Svetske berze su uzdrmane i glavno pitanje je koliki su dometi ponovnog ekonomskog posrtanja. I to taman kada su pojedini ekonomski pokazatelji signalizirali da je oporavak evidentan.

Posledica najnovije krize u ekonomijama SAD i evrozone bio bi i rast kamatnih stopa. Rast za samo jedan procentni poen, prema Zdravkovićevoj računici, koštao bi Srbiju čak 370 miliona evra godišnje. Toliko bi, naime, država, privrednici i građani morali više da izdvajaju za urednu otplatu duga, koji je narastao na 37 milijardi evra. Država duguje 13,3 milijarde, građani 5,7 milijardi, dok se privreda kod domaćih banaka zadužila za 10,5 milijardi, a u inostranstvu za još 9,3 milijarde evra. Utešno za dužnike je što rast kamata nije sasvim siguran, mada pojedini analitičari procenjuju da bi tromesečni euribor (kamatna stopa na evre) u narednih godinu-dve mogao da se udvostruči. Trenutno je ta kamatna stopa 1,6 odsto, a do novembra 2010, bila je ispod jedan odsto.

Profesor na FEFA fakultetu Nebojša Savić saglasan je sa ocenom da je svetska privreda pred rizikom ponovnog pada, i to većim nego što je bio u poslednje dve godine. Problem je, kaže, s ovako ponovljenom krizom što se ona evidentira tek par meseci pošto se dogodi.

“Prema svim saznanjima uslediće nov udar krize poput onog iz 2008. godine. Ključ za objašnjenje njenog repriziranja je u onome što se desilo u 2009. godini. A tada je kod svetskih ekonomskih lidera SAD, EU, nekih azijskih zemalja, BDP blago rastao, što je stvorilo željenu sliku o izlasku iz krize više nego što se to stvarno dogodilo. Uprkos rastu BDP-a, nije se povećala zaposlenost, što pokazuje da investitori realno nisu doživeli taj rast, već su ostali štedljivi, oprezni. Nisu ulagali i samim tim nisu otvarali nova radna mesta. Uspešne firme su u ovom dvogodišnjem periodu pravile profit, racionalizovale su troškove, ali nisu ulagale i to je globalni trend”, objašnjava Savić.

Lideri azijske privrede, poput Kine, Indije, Singapura, u tom periodu postigli su rast u proseku od deset odsto. Vodeće zemlje Latinske Amerike dobro su prošli kroz krizu, a konsolidovale su se i vodeće evropske ekonomije.

Na pitanje koliko će Srbiju da košta ova nova kriza, Savić odgovara:

“Sigurno je da neće biti dobro, ali ne očekujem dramatično negativne efekte. Jer, kod nas kriza i nema više gde da udari. Za nas je opasno da nam se izvoz smanji i zato je važno to koliko će kriza pogoditi Grčku, Italiju. Ne smemo zaboraviti da su kod nas banke pretežno grčke, italijanske i austrijske i da eventualno povlačenje kapitala zavisi od krize u EU”, smatra Savić.

Po njemu, kod nas vlada letargija i mi kao da čekamo da nam neko drugi ponudi rešenje, a mnoga imamo pred nosom. U svetu rastu cene hrane. To mi možemo da iskoristimo da povećamo izvoz baš ove grupe proizvoda.

“Ne govorim o poljoprivredi uopšte, već o proizvodnji ciljnih proizvoda. Bebi-bifa, na primer. Jedna šnicla u tanjiru u restoranu u Americi, Evropi košta 15 dolara, odnosno 10 evra. Microsoft je u Srbiji otvorio jedan od svojih pet centara u svetu za razvoj softvera. I šta smo mi od toga napravili. Ništa. A Indija je postala džin informacione tehnologije”, kaže Savić.

Urednik sajta makroekonomija.org Miroslav Zdravković kaže da će se kriza reprizirati, ali da razloga za paniku nema. Srbija je, kaže, ne u ekonomskoj krizi poslednjih tridesetak godina, već u ekonomskoj depresiji.

“Scenario je manje više isti kao posle septembra 2008. godine. Pašće cene osnovnih izvoznih proizvoda čelika, gvožđa, hrane, repromaterijala, što nije dobro za naš izvoz”, objašnjava Zdravković.

S druge strane, kako dodaje, neminovan će biti i pad cena na uvoznoj strani.

“Pad cena nafte biće neminovan. Uporedni podaci s drugim zemljama pokazuju da je Srbija među deset odsto zemalja čiji je uvoz smanjen što govori o padu kupovne moći. Najgore je što scenario nove krize podrazumeva pad broja zaposlenih, a kod nas je taman počeo oporavak zapošljavanja. Podaci od februara, marta pokazuju da se trend zaposlenosti i nezaposlenosti preokrenuo”, kaže Zdravković.

http://rs.seebiz.eu/makroekonomija/moguca-kriza-kao-2008-godine/ar-10689/

1. Sve važne ekonomske odluke se jošuvek donose u Evropi i USA
2. Kina još dugo neće biti jaka kao USA
3. Grčka je pre evra plaćala i mnogo veće kamate
4. Zlato realno posmatrano nije poskupelo 875 Dollar je bila cena 70-tih. Ako uračunamo inflaciju cena bi danas trebala da bude oko 2500 Dollara.
5. Dugovi USA su bili i veći: 14,5 Billionen dollara je ogromna suma, to je 100% prevrednog učinka, a posle II svetskog rata je to bilo 120 Prozenata - da bi palo na manje od 40 %.
6. USA obveznice se i pored pada rejtinga i dalje prodaju ko lude! Na nekim papirima je kamata čak pala. Razlog: zbog pada cene akcija, obveznice deluju sigurno. Uvek možete da ih prodate.
7. Ekonoski rast je jošuvek pozitiva. MMF: za ovu godinu vidi rast privrede za ceo svet od oko 4,5%
8. Kriza dugova bi mogla da okonča političku blokadu u USA: istraživanja pokazuju da većina amerikanaca nema više razumevanje za Čajanka-pokret.
9. Nemački DAX i nije nešto strašno pao: Tokom krize oko Leman braće pad je iznosio 50%, danas smo daleko od takvog kraha.

Morgan Stanley smanjio prognozu globalnog rasta - svet opasno blizu recesiji

Izvor: Gde Investirati četvrtak, 18 avgust 2011 19:27

Morgan Stanley smanjio je prognoze za globalni rast ekonomije za ovu godinu, zbog neefikasnog odgovora Evrope na dužničku krizu, oslabljenog poverenja i perspektive restriktive fiskalne politike.

pad
Banka je smanjila svetske prognoze sa 4,2 na 3,9 posto, a za 2012. godinu s 4,5 na 3,8 posto. Morgan Stanley smanjio je Kini prognozu rasta za sledeću godinu sa 9 na 8.7 posto, a isto je uradila i Deutsche Banka AG sa 9.1 na 8.9 posto. Prognoze za Kinu su pale na 8.3 sa 8.6% za 2012, navodi se u izveštaju objavljenom juče.

Pretnje globalnoj ekonomiji od dužničkih ograničenja razvijenih ekonomija od Amerike do Evrope namučile su svetska tržišta ovog meseca i obrisale trilione dolara vrednosti akcija. Istovremeno, usporen rast zemalja, kao što je Nemačka, ključ evropskog rasta, izneverile su poverenje.

Amerika i Evropa su "opasno blizu recesiji", kažu analitičari Morgan Stanleya.

"Skore greške, posebno evropski spor i neefikasan odgovor na dužničku krizu i drama oko podizanja američkog limita duga namučile su finansijska tržišta i okrnjile kako poslovanje tako i poverenje potrošača", navode analitičari Morgan Stanleya.

MSCI svetski indeks (MSCI ACWI) oslabio je 0.7 posto na 305.64 danas u Hong Kongu, pripremajući se za najstrmiji pad od 10. avgusta. Ovaj indeks pokriva 46 zemalja sveta poredeći performanse tržišta akcija razvijenih sa onima zemalja u razvoju.

"U bliskoj budućnosti, jedini i najvažni šok za kinesku ekonomiju će najverovatnije biti usporavanje - ili čak recesija - kao posledica kretanja američke i evropskih ekonomija", kazao je u izveštaju ekonomista Deutsche Banke Ma Jun.

Hong Kong će nakon skupljanja u drugom kvartalu doživeti 'plitku recesiju' sa opadajućom ekonomijom u trećem kvartalu.

Morgan Stanley smanjio je prognoze rasta za G-10 zemlje na 1.5 sa prethodno prognoziranih 1.9 za ovu godinu i 2.4 za 2012. G-10 čine Belgija, Kanada, Francuska, Italija, Japan, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, USA, Nemačka i Švedska.

http://www.gdeinvestirati.com/makroekonomija/svet/5394-morgan-stanley-smanjio-prognozu-globalnog-rasta-svet-opasno-blizu-recesiji

Грчку ће спасити – и шта даље?

04.10.2011. -

Министри финансија зоне евра послали су Грчку у чекаоницу до краја октобра. Да ли ће јој издвојити наредну траншу од 8 милијарди или не, зависиће од пресуде „тројке“. Поштоање договора за самањење државног дуга од стране Атине сада проверавају представници ММФ, зоне евра и ЕЦБ. Али мало ко сумња у то да ће Грци добити свој кредит. Питање је фактички предодређено. Врхушка зоне евра нема велики избор: или новац, или банкротство Грчке. Последњу варијанту нико од европских лидера не допушта чак ни хипотетички. Превише би велик био ризик појаве ефекта домина. Ради се о другом. Да ли је рационално лечити дужничку болест уз помоћ нових дугова? Тему разматра аналитичар Сергеј Гук и експерт, немачки професор доктор Арно Клене.

Иза нервозе коју рађа дужничка криза, не само Грчка, ЕУ мало обраћа пажњу на друге тамне облаке. У анализи коњуктуре коју је управо припремио Маркит Груп, лондонска компанија глобалних финансијских информација, даје се неутешни закључак. Зона евра директно срља у рецесију. О чему сведочи општи пад производње. И раст инфлације. Мишљење професора доктора Арна Кленеа.

Грчка сама по себи и по својим размерама не представља велики проблем. Њен државни дуг, наравно, оптерећујући је. Али и задруженост других земаља зоне евра по размерама много већих. Прави проблем стварају велике државе попут Италије, Шпаније, Португалије са њиховим огромним дуговима. Пример Грчке, потреси које је изазвала, могу да се прошире на друге земље.

Али треба видети да се јавне дискуције на ову тему, дебате политичара, не воде довољно поштено. Или државни дуг значи, са друге стране, нагомилавање великих вредности, нагомилавање прихода који отичу не зна се куда. То значи: прави проблем зоне евра у њеној политици и политици у другим регионима јесте држати под контролом финансијска тржишта. Сваки државни дуг увећава приходе од камата. За то су наравно заинтересоване банке и финансијски фондови. И у том погледу испада зачарани дуг. Дугови расту, камате за њих такође. И политичари тренутно очигледно нису у стању да прекину тај круг. Потребна је друга контрола и други прилаз финансијским тржиштима.

Познати валутни шпекулант Џорџ Сорођ предвидео је ових дана глобалну економску депресију. Мада очигледних знакова катастрофе нема. Не крију ли се иза таквих прогноза сопствени интереси – провоцирави панику на берзи и уловити рибу у мутном?

Професор Арно Клене:

Односим се крајње неповерљиво према сличним прогнозама. Никада не знаш каквим интересима су оне изазване. Не може да буде тако да ће економски развој кренути надоле истовремено у читавом свету. Земље у развоју се и даље развијају узлазном линијом. И глобално не видим тенденције које воде ка депресији или економском паду.

Извор: Голос России, (Vostok)

Why Europe Is Right and Obama Is Wrong

US President Barack Obama has recently suggested that Europe must take on more debt to stimulate the economy. Such reliance on cheap money, though, is what got us into the current crisis in the first place -- both in Europe and in the US. America's problem isn't too little money. It's a lack of competitive products.

US President Barack Obama has suggested that Europe should expand economic stimulus.
US President Barack Obama has recently suggested that Europe must take on more debt to stimulate the economy. Such reliance on cheap money, though, is what got us into the current crisis in the first place -- both in Europe and in the US. America's problem isn't too little money. It's a lack of competitive products.

For reasons of data protection and privacy, your IP address will only be stored if you are a registered user of Facebook and you are currently logged in to the service. For more detailed information, please click on the "i" symbol.
"The Broken Jug" is one of the most frequently performed plays in German theater. With the village judge Adam, who passes judgment on a crime he committed himself, Heinrich von Kleist created one of the classic comedic figures of world literature.


US President Barack Obama currently seems to be portraying a modern version of Kleist's village judge. He is increasingly vocal in his criticism of Europeans for supposedly having exacerbated the ongoing economic crisis with their caution. His audience, however, seems to sense that the plight Obama is lamenting originated in his own country.

It stems from a doctrine that has dominated economic thought for the last two decades and consists of two elements: turbo-capitalism, whose only tenet is that any regulation of financial markets inhibits growth, and its more accommodating but no less dangerous brother, turbo-Keynesianism.

http://www.spiegel.de/international/world/0,1518,789624,00.html


..............
A Rapid End

Not even the financial sector, with its affection for cheap money, believes that this is the way to guide the United States out of the crisis. When the Fed recently announced a new version of its low-interest-rate policy, with the snappy name "Twist," it led to a sharp decline in the stock market instead of the expected boost.


It is all the more disconcerting that Obama is now recommending that the Europeans emulate his failed strategy. To save the euro, the president has proposed that Europe take on more debt to augment their bailout funds and stimulate their economies. Like a doctor caught prescribing performance-enhancing drugs, Obama has not chosen to cease his activities. Rather he is trying to ensure that as many people as possible have access to his wares.

The fact that Europeans are unwilling to comply with Obama's strange logic gives reason for hope. It makes no sense to pile up more and more debt on already unstable piles of debt. The world doesn't have too little debt, but too much.

Obama should retract his advice, or he might end up like the village judge in Kleist's comedy. When his deception was discovered, he was forced to flee and his days as a judge came to a rapid end.

Stiglic: Preti nam dublja kriza

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Njujork -- Nobelovac Džozef Stiglic smatra da postoji ozbiljna pretnja od produbljivanja ekonomske krize i da je drastična štednje, kao u slučaju Grčke, pogrešan recept.

"Smatram da je velika verovatnoća da ćemo imati veoma spor rast što neće biti dovoljno da obnovimo, da vratimo ekonomiju, zaposlenost u normalno stanje. Takođe, postoji izvesna verovatnoća da se suočimo sa ozbiljnim ekonomskim padom, odnosno krizom", kaže Stiglic, koji je jedan od najvećih svetskih ekonomista današnjice.

On smatra i da na sadašnje probleme možete gledati i kao na produžetak krize iz 2008. godine od koje se nismo uopšte oporavili. Bruto društveni proizvod u mnogim zemljama je i dalje ispod nivoa pre krize, slično je i sa zaradama.

"Nismo uspeli da popravimo sistem", kaže Stiglic.

Prema njegovim rečima svetski lideri su se suviše usresredili na smanjenje ogromnih budžetskih deficita, ali su zapostavljene suštinske promene sistema koji su dovele do krize kao što je obuzdavanje spekulativnog finansijskog kapitala.

"Bilo je neznatnih pokušaja nakon 2008. godine da se to učini, međutim banke su se tome usprotivile i nisu dozvolile suštinske promene. Sadašnje mere štednje će samo pogoršati stanje jer će sprečiti ekonomski rast – vidimo šta se dešava u Grčkoj. Letoniji, Irskoj, Portugaliji. Dakle, sve je više činjenica koje ukazuju da će mere štednje biti kontraproduktivne po rast. Apsolutno ste u pravu da se nismo suočili sa ključnim problemima, a neki od njih su se u međuvremenu pogoršali, zbog čega se sada spasavaju velike banke. Sve je veća nejednakost", naglašava Stiglic.

Stiglic, koji je i profesor na Kolubmija univerzitetu, kaže da perspektive malih zemalja Srbije, BiH, Crne Gore ovoj krizi zavise od toga da li imaju fleksiblini ili fiksni kurs.

" Pošto nisu deo evrozone, te zemlje imaju prednost održavanja fleksibilnosti kursa i to im omogućava dodatni mehanizam prilagođavanja, što države poput Grčke i Irske nemaju. No, male otvorene ekonomije u mnogome zavise od zbivanja u susedstvu i na međunarodnoj sceni, pre svega zbog investicija i izvoza", smatra Stiglic.

On kaže i da je za njih ozbiljan problem što su koristile dosta grčkih investicija.


http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2011&mm=10&dd=11&nav_id=548636

Manji troškovi Italije
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
Datum objave: 13.10.2011. - 08:58:25

MILANO - Italija je u utorak lako prodala kratkoročne vladine dužničke hartije vredne ukupno 9,5 milijardi evra i to uz nižu kamatu nego pre mesec dana.
Ministarstvo finansija Italije je prodalo dvomesečne dužničke papire za 2,5 milijardi evra i to sa kamatom od 1,73 % prema 1,81 % na sličnoj aukciji prošlog meseca.

Interesovanje za te vrednosne papire bilo je tri puta veće od ponude.

Italijansko ministarstvo finansija prodalo je i 12-mesečne obveznice u vrednosti sedam milijardi evra uz kamatu od 3,57 % u poredjenju sa kamatom od 4,15 % u septembru.

A zasto je izbila kriza.???

Sve je to tacno. Ali, samo ako se sa Grckom nadje neko povoljno resenje. Mislim sa ovolikom stednjom padom proizvodnje i dalje visokim budzetskim deficitom nezna kako ce ta zemlja servisirati svoj dug. Sem ako joj ne otpisu bar pola duga.

Zoranecc ::

Sve je to tacno. Ali, samo ako se sa Grckom nadje neko povoljno resenje. Mislim sa ovolikom stednjom padom proizvodnje i dalje visokim budzetskim deficitom nezna kako ce ta zemlja servisirati svoj dug. Sem ako joj ne otpisu bar pola duga.

Pa ili če jim otpisati pola duga ili če jim prolongirati kredite na 30 godina gde če jih inflacija pojesti, kako god okrenemo mislim da je problem Grčke više ili manje rešen. To se vidi i po reakciji na tržištu, DAX je recimo opet posle dugo vremena na 6000

Dax jeste blizu 6000, ali jos vaznije mi je cinjenica da se polako vraca poverenje u evro, blizu 1,39 u odnosu na usd. Pa ce valjda i nase akcije niis, aik, agbn polako na gore!!!!

Nisam ekonomista, ali mislim da je bankrot Grcke neminovan i da Evropljani kao i svi ostali ubrzano rade na takavom scenariju. Ako dobro razumem vesti koje stizu mislim da se trenutno priprema teren za meko sletanje svih onih koji su neposredno ugrozeni tim bankrotom da ne bi povukli sve ostale za njima. Mislim da su berze vec ukalkulisale taj bankrot tako da ne verujem da ce biti vecih turbulencija. Samo da ne bude ono "sto se babi snilo..."

I ja sam berzanski duduk pa mi uopste nije jasna ova prica oko Grcke i veza sa berzom. Koliko ja znam daleko najzaduzenija zemlja su SAD i da se ovde prica o tome, ja bih razumeo vezu. Ovako, jedna mala Grcka da drma svet?

LUMTDZOS ::

I ja sam berzanski duduk pa mi uopste nije jasna ova prica oko Grcke i veza sa berzom. Koliko ja znam daleko najzaduzenija zemlja su SAD i da se ovde prica o tome, ja bih razumeo vezu. Ovako, jedna mala Grcka da drma svet?

Problem sa tako malo Grckom nije u njoj samoj vec u poveriocima njenoga duga. Ako Grcka ne moze da vrati dugove onda oni koji su vlasnici njenog duga ne mogu da servisiraju svoje obaveze i na taj nacin opet vuku sve one koji su zavisni od njih. Na taj nacin tako mala ekonomija moze da povuce ceo svet u ponor.
Ovde ima forumasa koji mogu da bolje objasne sva ta desavanja tako da se unapred izvinjavam ako sam negde napravio greske u koracima.

„Алхемичари“ нуде рецепте за спасавање Еврозоне

20.10.2011. -

Још један у низу састанака „моћника овог света“ – Саркозија, Меркелове, Лагардове и Тришеа уочи самита ЕУ није донео умирење финансијским тржиштима. Лидери су се разлишли не давши било какве изјаве: сигуран знак да су остали „при свом“.

Стручњаци су збуњени у нагађањима. Да ли је било речи о помоћи самој Француској, чији је дефицит трговинског биланса ове године порастао за 50 процената и над чијом главом су агенције за рејтинг већ замахнуле казненом секиром? Да ли ће пристати на дефолт Грчке? Јасно је да је обећаних осам милијарди евра неће спасити, без обзира на драконске мере штедње. Депресија у грчкој економији и смањење пореске основице се одвијају још брже. И питање над питањима – како повећати стабилизациони фонд не уплаћујући у њега додатно ни цента? Аутори ове идеје су већ добили у медијима надимак „алхемичари“. Тему разматрају аналитичар Сергеј Гук и позвани стручњак – потпредседник РАН академик Александар НЕКИПЕЛОВ.

Израз – боље је ужасан крај него ужас без краја – сасвим одговара опису ситуације на финансијским тржиштима Европе. За њих није толико важно да ли ће доћи до дефолта Грчке, много је важнија јасност коју очекују да добију од врхушке валутног савеза. Међутим, самит је све ближи, а јасности нема.

Потпредседник РАН академик Александар Некипелов сматра: повећање стабилизационог фонда до три билиона и више посредством механизма, који су предложили „алхемичари“, а који се назива „полуга“ свеједно неће решити проблем директних дуговања.

„Ситуација је заиста врло озбиљна. И очигледно је да су за излаз из ње потребне мере ванредног карактера. Врло је важно предвидети све последице, зато што проблем није толико у банкроту Грчке и репограмирању њених директних дугова, колико у замршеном ланцу међусобних веза. Изнад директних дугова Грчке и других земаља порастао је огроман смет деривата, пре свега у облику такозваних Credit Default Swaps (своп значи осигурање од дефолта). То је секундарни проблем, који је по мом схватању постао озбиљнији од почетног. Отприлике исто то се десило с америчком хипотеком. Испоставља се да инструменти предвиђени за смањење ризика у одређеним условима доводе до њиховог повећања. Управо због тога остаје отворено питање шта да се ради с финансијским системом, каква решења овде треба да постоје“ (...).

Док с одлукама лидери ЕУ имају познате потешкоће, у погледу намера је све у потпуном реду. Већина политичара Еврозоне би желела да притисне финансијске мешетаре: распојасали су се преко сваке мере – већ се кладе на банкрот читавих држава! А још треба забранити трговину „маглом“. То је кад лица која немају у својини дужничке државне обавезе шпекулишу на изведеним инструментима. Или позајмљују акције, продају их у нади да ће пасти курс, а затим их откупљују по јефтиној цени. Такође намеравају да прекину ову врсту берзанских операција.

Најдаље је отишла Ангела Меркел. Да се пусти њој на вољу она би кажњавала владе држава – хроничних дужника узимајући их под покровитељство Еврозоне. У клиничким случајевима би их приморала да се потпуно одрекну суверенитета. Међутим, ова намера ће највероватније остати у области маште: тешко да ће успети да наговори свих 27 држава ЕУ на промену важећих уговора. Биће много оних који ће за сваки случај бити против. Због бојазни да санкције једном не буду усмерене против њих самих.

Извор: Голос России, (Vostok)

Ameri su taj problem rešili štampanjem dolara.
Mislim da će i Centralna banka EU dobiti odobrenje da doštampa Evro.


https://www.aikb.net/t701-ko-je-kriv-za-krizu#88781

Znalise kako je prosao spas Evrope danas///???

Sada ce te videti naj vecu spekulaciju svih vreman u svetu. Grcki precednik je genije!!! Sta mislite zasto je trazio da dodje do referenduma? Koji je osudjen na propast pre izlaska.... EU nesem dozvoliti bankrot Grcke, Kina takodje... Otpisace ceo dug Grcima izvucese lepo dobice neke uslove i peo vuk magarca

Na prvi pogled ideja Grckog premijera je totalno suluda i neodgovorna. Referendum sigurno nebi prosao ali mislim da se iza ovog nesto krije ali sta jos uvek je domen nagadjanja.

Ja mislim da ce traziti 60%, a da li ce dobiti saznacemo ili veceras ili najkasnije sutra

Dobice sve sto budu trazili ali ne jos!

To ce mo videti posle sutrasnjeg otvaranja Evropskih berzi. Mada ovaj pad evra me bas i ne raduje ali cini mi se da se polako stabilizuje.

Moje misljenje je da ne zeli da ga u narodu proglase za Vuka Brankovica za koga znamo sta narod misli, a koji je kako kazu istoricari zeleo najbolje i mislio na drzavu. Verovatno ni njihovi politicari nisu nista bolji od nasih, on ne zeli tu odgovornost i hoce da spere sve sa sebe.
Misljenja sam da su u pitanji licni politiski interesi.

Poslednja vest. Nema para i pomoci ako hocete referendum! Stav Sarkozija i Merkelove!

Zoranecc ::

Poslednja vest. Nema para i pomoci ako hocete referendum! Stav Sarkozija i Merkelove!

Partneri Grčke traže da se kontroverzni referendum održi što je pre moguće, pre Božića, i da se odnosi isključivo na pitanje da li ta zemlja želi da ostane u evro zoni, a ne da se bavi i prihvatanjem plana spasavanja koji je EU usvojila za Grčku, naveli su izvori agenciji Frans pres.

Objava o organizovanju referenduma u Grčkoj o evropskom planu pomoći toj zemlji je poremetila dnevni red samita G20, najrazvijenijih zemalja i zemalja u brzom razvoju koji se otvara sutra u Kanu.
Beta

Spremajte lovu i samo strpljivo, ovde ce sve biti dobro sam o posle ove kalabuke! do kraja meseca bice sve gotovo Zlato je palo samo iz jednog razloga, novac se izvlaci da bi se gurao u investicije, ako novac stoji u zlatu nema nema investicija. Dolazi ostar pad i pravi oporavak, ova kriza ostaje kao i mnoge u istoriji iza nas.

Ris ::

Spremajte lovu i samo strpljivo, ovde ce sve biti dobro sam o posle ove kalabuke! do kraja meseca bice sve gotovo Zlato je palo samo iz jednog razloga, novac se izvlaci da bi se gurao u investicije, ako novac stoji u zlatu nema nema investicija. Dolazi ostar pad i pravi oporavak, ova kriza ostaje kao i mnoge u istoriji iza nas.

samo pozitivno

Zoranecc ::

Na prvi pogled ideja Grckog premijera je totalno suluda i neodgovorna. Referendum sigurno nebi prosao ali mislim da se iza ovog nesto krije ali sta jos uvek je domen nagadjanja.

nema sta ovim linkom je sve receno ali nisam siguran da ce im to proci kao sa islandom..

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2011&mm=11&dd=03&nav_id=554613

Da, da ovde je sve objasnjeno.

Ne znam da li neko prati evropske berze, ali danas je vrlo cudna situacija jer se trend promenio nekoliko puta od jutros, cas crveno, cas zeleno i tako vise puta...sad je zeleno i to ne malo, ne znam sta je uzrok tom zelenilu trenutno, ako neko ima info nek podeli sa ostalima.

izgleda da nece biti referenduma, smenice papndreua i formirace vladu nacionalnog jedinstva

Ne znam na koje indekse tačno misliš, ali trend je jasan od otvaranja.
Na otvaranju je sve bilo u dobrom minusu koji je prerastao u priličan plus.
Nisam primetio oscilacije trenda sem u jednom trenutku kada su bile oko nule.

http://uk.reuters.com/business/markets/europe

sonne ::

Zoranecc ::

Na prvi pogled ideja Grckog premijera je totalno suluda i neodgovorna. Referendum sigurno nebi prosao ali mislim da se iza ovog nesto krije ali sta jos uvek je domen nagadjanja.

nema sta ovim linkom je sve receno ali nisam siguran da ce im to proci kao sa islandom..

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2011&mm=11&dd=03&nav_id=554613

Ima veliki otpor naroda, demonstracije i proteste.
Ovako ima pokrice, ako narod kaže da ili ne.
Katastrofa ce biti ako kažu ne.
S druge strane malo pritiska EU a i oni njega i narod.